Savršeno iznenađenje, i tačka.

Prije nešto više od mjesec dana na svom LinkedIn profilu sam objavila post u kojem sam zamolila svoje konekcije da me povežu sa nekim ko je pokrenuo svoj biznis iz hobija, ili se bavi nekim neobičnim zanimanjem, a sve u namjeri da pokrenem ovaj novi blog kao inspiraciju za sve one koji ljubomorno čuvaju svoju biznis ideju za sebe, i nikako da se usude da je pretvore u biznis!

I tako, prolaze dani, mjeseci, godine, ali mnoge od tih ideja ostanu samo u glavama njihovih vlasnika, i nažalost nikada ne dobiju mogućnost da dokažu koliko vrijede.

Post je za vrlo kratko vrijeme pregledalo preko 35.000 ljudi i uskoro su počeli da stižu komentari i poruke od mojih konekcija, pa sam vrlo brzo prikupila dosta interesantnih preduzetničkih priča. Nijesam mogla da ne primijetim to da su većinu ovih biznisa vodile – žene! To me je veoma obradovalo, jer iz ličnog iskustva znam kroz šta žena mora da prođe i koliko dobro treba da se organizuje da bi uspjela u svojoj namjeri da pokrene sopstveni biznis. Koliko je to samo neprospavanih noći, koliko preskočenih druženja sa porodicom i prijateljima, koliko duplih kafa, brzih obroka, buljenja u ekran, pročitanih knjiga, istrošenih olovaka… A isto tako, koliko kreativnosti, motivacije i efikasnosti na jednom mjestu!

Bila sam presrećna – moj novi blog namijenjen budućim preduzetnicima je upravo ugledao svjetlost dana, i ti ga sada čitaš!

 

 

Nijesam se uopšte dvoumila oko toga koja od ovih priča treba da se nađe u ovom prvom tekstu, jer su mi čak 4 konekcije preporučile jednu istu osobu, sa tvrdnjom da žena odlično obavlja svoj posao i da je njena energija nevjerovatna.

A onda sam počela da čeprkam po njenom web sajtu, i naišla na dvije rečenice koje su me skroz oborile s nogu. Tamo piše:

“Mi se bavimo usrećivanjem ljudi. Pomažemo im da na lep i neobičan način pokažu jedni drugima da im je stalo!”

Bave se USREĆIVANJEM LJUDI, hej! Kako je to veličanstveno!

Odmah sam stupila u kontakt sa Milicom Kljajić, vlasnicom Savršenog iznenađenja, i shvatila da je sve što kažu za nju istina! U narednim redovima pročitaj ko je ta odvažna preduzetnica koju porede sa Deda Mrazom i kako izgleda jedan njen radni dan.

 

Milice, ti važiš za nekoga ko kreira sreću, a porede te i sa Deda Mrazom. Opaka konkurencija, moram priznati! Šta je „Savršeno iznenađenje“, kako je ono nastalo, i kako si se uopšte usudila da „pariraš“ Deda Mrazu? 🙂

Savršeno iznenađenje je nastalo iz moje želje da se bavim poslom koji će ujedno da usrećuje i mene i druge. Mi se bavimo kreiranjem personalizovanih poklona iznenađenja, koji za svaku osobu podrazumevaju nešto drugo. Imamo upitnik na osnovu koga moramo da „upoznamo“ osobu za koju poklone spremamo i onda namenski pravimo za svakoga nešto drugo. Nema dva poklona koja su ista.

Moja koleginica je ovu konkurenciju sa Deda Mrazom nedavno veoma lepo opisala. Deda Mraz donosi uvek neke poklone koji su uvijeni u ukrasne papire i stoje ispod jelke. Mi smo kao unapređena verzija Deda Mraza – radimo cele godine, a naši paketi iznenađenja uvek u sebi sadrže kombinaciju materijalnih poklona i nekih doživljaja ili usluga. Inače, Deda Mraza se ne plašim, ja sam verovatno bila dete koje je najduže verovalo u njega, tako da smo stari drugari.

Hajde da se vratimo deceniju unazad – prije “Savršenog iznenađenja” već si bila u svijetu PR-a, pa ti preduzetništvo nije bilo nepoznanica. Kada si došla na ideju da uopšte pokreneš svoj biznis, šta je bilo presudno i šta si sve morala da naučiš kao početnik?

Uh, toliko pitanja… Počela sam nedavno da pišem knjigu i verujem da će se u njoj naći detaljni odgovori :). Ali, ukratko: na ideju sam došla kada sam se zasitila posla u kojem su se odnosi sa javnošću vodili na klasičan način, u kojem sam videla da ne mogu dalje da napredujem i kada sam osetila strašnu glad za nekom novom avanturom u karijeri. Bilo je presudno to što su me ljudi ranije, kada sam privatno organizovala iznenađenja za meni drage, stalno pitali da li se time bavim profesionalno. Tako da, kada sam sela da razmislim u kom pravcu želim da promenim svoju karijeru, odgovor je bio prilično jasan.

Kao „početnik“ sam u trideset i nekoj morala da naučim mnogo toga, što teško da će stati i u knjigu… To ne može da se prepriča, može samo da se preživi. Srećom sam ceo život bila gladna znanja i nikada nisam dangubila već sam uvek iz knjiga, sa predavanja, sa snimaka učila razne stvari i svaka od njih mi je doslovce zatrebala.

Osim što si čitala i slušala razna predavanja, da li si možda išla i na neke obuke, ili si možda imala mentora?

Kada počne privatni biznis, nemate mnogo vremena za obuke… Šta ste do tada uspeli da izučite, otprilike je to – to. Nisam imala ni mentora, imala sam prijatelje, kolege, familiju, i kod njih sam trčala po savete i po znanje.

Šta je sa finansijskom podrškom? Da li ti je ona u početku bavljenja PR-om bila neophodna, ili si kao i ja započela svoj biznis sa minimalnom investicijom, radeći od kuće?

Sve teže pitanje od težeg, vidi se da poznaješ kako izgledaju svi izazovi pokretanja sopstvenog posla. Započela sam sama, sa sredstvima koja su – kako će se ispostaviti bila nedovoljna, pa sam stalno morala da se dovijam i dodajem još. Započela sam sama, iz svog dnevnog boravka u iznajmljenom stanu. Godinu dana kasnije, ceo tim sedi u 100 kvadrata sjajnog poslovnog prostora.

To je ogroman uspjeh, zaista svaka čast! Šta je prethodilo realizaciji „Savršenog iznenađenja“? Koliko si istraživala tržište i ponašanje potencijalnih kupaca, i da li si imala pripremljen biznis plan za sve ove aktivnosti?

Kada sam smislila ceo koncept “Savršenog iznenađenja” po kojem se paketi poklona prave namenski za svaku osobu, shodno njihovim dnevnim navikama, rutinama, neostvarenim željama, težnjama, strahovima itd, pomislila sam sledeće: „Ovo je toliko dobra ideja da mora biti da se ovoga neko već setio i da ovo neko negde već radi!“. Utrošila sam nedelju dana pretražujući sve, verujem da sam stigla do kraja interneta, ali ništa ni slično nisam našla. Bila sam šokirana što čak ni Amerikanci nisu osmislili ovako nešto.

To me je tek uverilo da želim i moram da krenem tim putem. Napravila sam biznis plan, radila mini istraživanja na temu koliko bi ljudi bili spremni da plate ovakve usluge i sl. Tri meseca od početka posla, shvatila sam da kompletan biznis plan mogu da bacim, jer se sve odvijalo na drugačiji način od onog što je bilo zapisano u njemu. Međutim, da se razumemo, biznis plan je svakako neophodan, jer od nečega morate početi. Samo treba biti fleksibilan i shvatiti kada je vreme za promene.

 

 

Slažem se, jer sam imala slično iskustvo. Ali ipak preduzetnicima koji nas čitaju preporučujem da naprave biznis plan, jer će na vrijeme uvidjeti da su možda nešto precijenili/potcijenili a ujedno će i istražiti tržište. Kaži mi, da možeš da vratiš vrijeme, šta bi uradila drugačije? Da li bi „Savršeno iznenađenje“ ranije ugledalo svjetlost dana, ili misliš da si odabrala pravi momenat?

Mislim da sam u poslovnom, kreativnom i ličnom pogledu bila spremna za “Savršeno iznenađenje” možda i jedno dve-tri godine ranije. No, iskreno verujem da se u životu sve dešava baš onda kada je potrebno i da je Savršeno iznenađenje došlo u moj život u savršenom trenutku.

Jedino što bih izmenila je da bih našla način da se manje nerviram oko stvari koje znam da ne mogu da promenim.

Žene ili muškarci – ko češće kuca na tvoja vrata? I, kako si uopšte došla do prvog klijenta?

Prvi klijent se javio prvog dana kada je lansirano “Savršeno iznenađenje”! Samo što nisam pala sa stolice. Prema mom biznis planu, prva tri meseca trebalo je da se bavim edukacijom tržišta, građenjem brenda i svesti o njemu. Ali, kao kažu – život je ono što ti se dešava dok ti praviš planove.

Prema mojim procenama, trebalo je da muškarci budu dominantniji deo naših klijenata. Međutim, sada kod nas vlada potpuna ravnopravnost između dama i gospode koji uzimaju naše usluge. To se jednostavno desilo spontano, jer i jednima i drugima podjednako trebaju kreativna rešenja i dobri personalizovani pokloni.

 

Tvoj posao mi mnogo liči na posao psihologa 🙂 Ti moraš da otkriješ ko je osoba kojoj se sprema iznenađenje, na osnovu onoga što čuješ od naručioca. Kako prikupljaš te informacije, koliko su one opširne, i da li se dešavalo da se pojavi naručilac koji slabo poznaje osobu koju želi da iznenadi? Šta se dešava u tom slučaju?

Naš upitnik ima nekih 20 pitanja o osobi za koju spremamo iznenađenja i normalno je da naručilac ne zna odgovore na sve njih. Nama je dosta važno da saznamo omiljene boje, muziku, jelo te osobe, ali i da znamo koje su njene neostvarene želje, da li ima nešto čega se plaši, da li nešto trenira, da li ima posebno važna mesta ili osobe, kako izgleda njena svakodnevnica itd. Sve nam to otkriva po jedan deo ličnosti i često kada uživo popunjavamo upitnik sa naručiocem oni pitaju da li smo mi psihoterapeuti. Jednostavno se toliko otvore i kažu stvari koje najčešće dele samo sa svojim psihijatrima i sveštenicima. Osete da su u prijatnom okruženju i da se mogu otvoriti.

Međutim, prvi klijent je znao svega tri stvari o devojci za koju je poručivao iznenađenje. Može se naravno raditi i sa tim, vremenom smo naučili, ali sam tog dana bila prilično uplašena gledajući poprilično prazan papir. Međutim, onda sam shvatila da sam pre nekoliko godina na jednom poslovnom skupu upoznala dotičnu damu i bilo mi je mnogo lakše da smislim iznenađenja za nju jer sam znala kako izgleda i koji je njen stil ponašanja

Da li postoji neko iznenađenje koje si priredila, a koje je bilo toliko posebno da ćeš ga pamtiti cijelog života?

Još uvek pamtim sva iznenađenja koja je “Savršeno iznenađenje” priredilo. Ali sam sigurna da nikada neću zaboraviti prvo iznenađenje, jedno iznenađenje koje smo radili za venčanje jedne naše dame i jednog Slovenca, jedno izvinjenje koje smo radili kao tajni agent (naručilac preuzima sve zasluge, mi kao da nismo ni postojali) i jedno poslovno iznenađenje kada smo u velikoj osiguravajućoj kući napravili kolegijum iznenađenja sa poklonima iznenađenja za čak 50 članova menadžementa.

Kada je tebe zadnji put neko iznenadio? 🙂

Znaš one filmove u kojima on nju iznenadi tako što dođe pred njenu kuću i kaže: „Upadaj, idemo negde“. A onda je odvede na put iznenađenja u Pariz. Ja obavezno pomislim: a šta ako je njoj sad ostao mokar veš u mašini za veš koji treba da raširi, šta ako nije stigla da ode na depilaciju nogu, šta je baš tada imala zakazanu kafu sa drugaricom iz osnovne itd… Ja znam da kada “Savršeno iznenađenje” nešto organizuje, mi sve sagledavamo iz 1001 ugla i nikada se neće desiti neki element koji će ometati iznenađenje. Ali, ne bih smela da se prepustim u ruke nekome drugome da mi priredi iznenađenje, jer ne podnosim ništa menje od savršenog:).

Tako da mene iznenađuju i raduju druge stvari. Moju dušu hrani kada pročitam priču koju je napisala moja sestra, kada mi baka naslika sliku za novu kancelariju, kada mi dragi kupi sladoled od pistaća jer je pročitao moju želju u pogledu, kada mi mama napiše pismo umesto Deda Mraza i pogodi sve i jednu moju skrivenu želju… Za mene su to najlepša iznenađenja

 

 

Iz ovog ugla, koje vještine smatraš najvažnijim da jedna žena razvije kako bi počela da se bavi svojim biznisom?

Intuicija je najvažnija, a mi žene smo blagoslovene time što je kod nas ona po prirodi razvijenija nego kod gospode. Iz racionalne perspektive, verovatno je bila ludost napustiti dobar posao i otisnuti se u preduzetničke vode. Međutim, intuicija mi je govorila da to moram da uradim. I hvala joj.

Pored toga, i za žene i za muškarce su važni posvećenost, dobra organizovanost, dobre komunikacione veštine, solidna brzina prilagođavanja novim situacijama, orijentisanost na detalje uz istovremeno posmatranje šire slike.

Interesuje me kako balansiraš poslovni i privatni život? Da li porodica i prijatelji imaju razumijevanja za tvoja odsustva ili prezauzetost poslom?

Mislim da prvih šest meseci nisam imala privatni život. Sećam se da me je tih meseci zvala baka i gotovo plačnim glasom govorila: „Znaš, ja bih želela da bi imaš neki „državni posao“ i da budeš srećna“. A meni je mnogo vremena i energije trebalo da joj objasnim da sam srećna i ako moj radni dan traje po 16 sati. Posle takvog načina života, osetila sam jak bol u srcu koji me je naterao da malko zastanem, potražim pomoć i shvatim da ne mogu i ne moram sve sama. Još uvek učim balansiranje između privatnog i poslovnog, što je dodatno izazovno kada se bavite poslom koji volite i vreme provedeno u kancelariji ne doživljavate kao vreme koje ste proveli radeći nešto što morate. Prijatelji i porodica su u početku zaista imali razumevanja za moju zaljubljenost u posao, a na meni je sada da na njihovo razumevanje odgovorim na pravi način.

Često se susrećem sa ženama koje imaju simpatične ideje, ali iz straha od neuspjeha one najčešće i ostaju u fazi ideje. Nikada ih ne sprovedu u djelo! Za kraj, da li imaš neki savjet koji bi mogao biti okidač da se pokrenu i krenu u realizaciju svoje ideje? Možda možeš da im preporučiš neku dobru knjigu?

Evo preporučiću im svoju knjigu, čim izađe, nadam se do kraja godine 🙂 Biće to opis celokupnog putešestvija jedne žene u svetu preduzetništva.

Ja sam imala olakšavajuću okolnost kada sam se suočavala sa tim strahom od neuspeha o kojem govoriš. Nisam imala malu decu o kojoj bih morala brinuti ili nekoga ko bi zavisio od mene u finansijskom smislu. Tako da sam mogla da prelomim da se upustim u avanturu – jedino što je moglo da bude oštećeno u slučaju neuspeha bile su dve stvari: početno uložena sredstva i moj ego. Unapred sam se pomirila sa tim da ću morati da preživim i jedno i drugo ako do toga dođe i – zaplovila sam.

Stoga bi moj savet bio – sedite i suočite se sa svojim strahom. Šta je to što sve možete da izgubite ako se taj strah obistini? Da li možete to da podnesete? Bilo da je to finansijski gubitak, gubitak profesionalnog kredibiliteta, gubitak samopouzdanja. Sa druge strane stavite šta sve možete da dobijete. Osećaj zadovoljstva, ispunjenost, kvalitetnije provedeno vreme itd… Kod mene je jednačina bila odmah rešiva. Vaša možda nije rešiva u ovom trenutku, ali će možda biti u neko sledećem. U svakom slučaju, sve dok ne pokušate da je rešite, ne možete unapred znati rezultat. I verujte u sebe na tom putu!

 

“Blagosloveni su oni koji ništa ne očekuju, jer nikada neće biti razočarani”.

A.Pope

 

Vidiš, Milica je od onoga što najviše voli da radi napravila ozbiljan biznis. To je dokaz da zaista možeš, ako to stvarno želiš. Uz malo sreće i mnogo pripreme, truda, rada i odricanja, i ti možeš uspjeti!

Kako bih te motivisala da počneš da razmišljaš u tom smjeru ja ću svakog poslednjeg ponedjeljka u mjesecu ćaskati sa (sada već) uspješnim preduzetnicima koji će sa tobom podijeliti svoja znanja, možda ti dati neke nove ideje, i sasvim sigurno te inspirisati da razmišljaš o karijeri preduzetnika.

Ako imaš pitanja za mene ili moje sagovornike preduzetnike, slobodno me kontaktiraj putem mejla office@minutadoposla.com i potrudiću se da tvoje pitanje stigne na pravu adresu 🙂

Do sledećeg čitanja,

 

 

Bojana Perović  

 

Priključi se i našoj Facebook grupi, i podijeli tvoje iskustvo sa preko 1500 članova, a zaprati nas i na Instagramu, možda dobiješ neke nove ideje za svoj biznis 🙂