Posts

Razgovor za posao u školi jezika

Razgovor za posao u školi jezika

Ako si filolog koji sebe vidi u nastavi jezika, sve su prilike da da ćeš pre ili kasnije probati da se zaposliš u školi jezika.

Na tom putu te čekaju CV, probni čas i razgovor za posao, a na njemu prilika da postaviš važna pitanja.

Kada sam, pred kraj studija, posle godina privatnih časova konkurisala u škole jezika interesovale su me samo satnica i prijava. Nekoliko godina i nekoliko škola kasnije shvatila sam da je ovo osnova koju ti kažu i kad ne pitaš. 

S druge strane, zadovoljstvo poslom zavisi od brojnih drugih detalja koji nam ne padnu odmah na pamet.

Život bi mi bio lakši da sam ovih deset pitanja postavila na svakom intervjuu u školi jezika.

PITANJE 1: Gde se održava nastava i kako to utiče na satnicu?

Nepisano je pravilo da se časovi na lokaciji (na primer, u firmi) više plaćaju, nego časovi u prostorijama škole. Treba ti više vremena i energije da odeš na lokaciju, nosiš i materijale, i logično je da to naplatiš.

Na sreću, sve škole jezika u kojima sam radila su još na početku nudile značajno veću satnicu za ovakve časove.

Međutim, radeći sa kolegama kroz radionicu Unovči znanje jezika čula sam i za drugačije slučajeve. Naime, ako kandidati, najčešće studenti, nisu znali da se ovo više plaća, škole obično nisu predlagale.

Da rezimiramo…

…ako ideš na lokaciju da držiš nastavu – uobičajeno je da ti se ovo više plati.

Ukoliko je firma van grada, a ti na časove ideš svojim kolima, gorivo ne treba da ide na tvoj račun.

PITANJE 2: Kakve opcije škola jezika nudi za učenje i usavršavanje?

Jedno od najlepših sećanja na rad u školama bio je interni seminar za zaposlene koje je organizovala vlasnica škole „Neven“.

Šefica, i sama profesor jezika, o svom trošku organizovala je celodnevni seminar za mlađe nastavnike. Dobili smo gomilu praktičnih saveta i primera za aktivnosti, a skripta sa seminara do danas čuvam na radnom stolu.

Da se razumemo…

Ulaganje u usavršavanje zaposlenih ne mora nužno podrazumevati tematski seminar ili plaćene kurseve sa strane.

Potpuno je u redu da dobiješ dve nedelje hospitovanja, ako nemaš iskustva, ili obuku od strane iskusnijih kolega. Većina škola u kojima sam radila davala je popuste ili čak besplatna mesta na kursevima drugih jezika za svoje zaposlene.

Super prilika da usavršiš jezik, zar ne?

Ukoliko je škola u kojoj radiš i sertifikacioni centar, traži da se sertifikuješ za ispitivača o njihovom trošku.

Ovo možeš unovčiti ne samo u toj konkretnoj školi, već i u bilo kom sertiifikacionom centru istog tipa.

Ako radiš sa odraslima, iskoristi priliku da hospituješ na kursu jezika struke. Ovakvi časovi se skuplje naplaćuju i nikad ne znaš kada će ti zatrebati.

razgovor, za, posao, u, skoli, jezika

PITANJE 3: Kakvi su termini časova, koliko ima pauza i praznog hoda?

Ne znam kako je u manjim gradovima, ali u Beogradu su razbacani termini katastrofa jer ceo dan provedeš u prevozu. Raspored u kome imaš časove u 10, u 13, pa u 18h iscrpljuje i jede vreme za potencijalne privatne časove.

Ovo sam najbolje shvatila kada sam radila u školi jezika sa fiksnom nastavom 9-14h.

Satnica je bila nešto manja, nego u prethodnim školama, ali sam imala ritam i išla sam kući odmorna. Imala sam vremena za časove i druge poslove, pa sam na kraju zarađivala više nego u bolje plaćenim školama.

Odmotavajući film, shvatila sam da su i u prethodnim školama iskusniji nastavnici birali uglavnom iste, vezane termine. Na samom početku možda nećeš biti u prilici da biraš, ali pitaj da vidiš generalni stav o tome.

PITANJE 4: Ko sastavlja program i bira materijale?

razgovor, za, posao, u, skoli, jezika

Kao profesor ruskog jezika, najčešće sam u školama jezika bila jedina za ruski.

Program kursa, odabir materijala, plan rada – sve je bilo na meni. Ovo oduzima dodatno vreme, pa sam tražila (i obično dobijala) veću satnicu od profesora koji nisu imali ove obaveze.

S druge strane,  imaš veliku slobodu i mogućnost da časovi izgledaju baš onako kako želiš.

Ipak, kada sam dospela u školu srpskog jezika kao stranog sa ogromnom bibliotekom materijala – odmorila sam mozak. Ponekad sam pravila svoje materijale jer volim, ali je divan osećaj imati izbor od desetak gotovih materijala za svaku temu.

Bilo da voliš samostalno da kreiraš materijale ili da ih dobiješ – ima smisla da postaviš ovo pitanje na intervjuu.

Ne samo da ćeš dobiti tačniju predstavu u o obimu posla, nego ćeš pokazati i interesovanje za sam posao.

PITANJE 5: Da li ću raditi sa decom ili sa odraslima?

Spadam u profesore koji su se opredelili isključivo za rad sa odraslima. Zato sam uvek pitala sa kime se radi i izbegavala škole gde bih radila sa svima.

Ovde ne postoji opcija koja odgovara svakome – neki vole da rade samo sa decom, neki sa odraslima, neki oba. Ipak, dobro je da u startu znaš kako stoje stvari i da li je posao za tebe.

Prednost rada sa različitim grupama je što ćeš upoznati sve postojeće materijale, ali i shvatiti šta ti voliš da radiš. Mana je što ćeš držati u glavi više planova i programa i trošiti više vremena na pripremu.

Takođe, rad sa decom podrazumeva i komunikaciju sa roditeljima, a u nekim školama i samostalnu nabavku kreativnih materijala. Dakle,

…ako radiš i sa decom, obavezno pitaj kako se odvija komunikacija sa roditeljima i ko nabavlja kolaž papir.

razgovor, za, posao, u, skoli, jezika

PITANJE 6: Kakva je politika otkazivanja za (individualne) časove?

Prvi put kada sam došla na čas u 8 ujutru, a učenik otkazao, poželela sam da sednem i plačem.

Na sreću, škola je imala takvu politiku da polaznik plaća čas koji nije otkazao na vreme. I još važnije, pravilo da je nastavnik uvek plaćen za otkazan čas, ako je već došao u školu.

Ukoliko škola ima veći broj polaznika za individualne časove, ovo je jedno od ključnih pitanja jer će se otkazivanja dešavati. 

Zato je važno da u startu znaš šta se dešava sa tvojim vremenom i novcem u tom slučaju. Nemoj da pređeš preko ovoga na razgovoru i da misliš da se neće desiti.

Hoće!

A kada se desi pet puta u mesecu i budžet ti bude tanji za jedne kvalitetne cipele, biće ti žao.

PITANJE 7: Šta sve spada u moj opis posla u školi jezika?

Većinu neprijatnih situacija u školama jezika sam doživela zato što se vlasnicima nešto podrazumevalo, a nisu rekli.

Uglavnom su bile u pitanju banalne stvari.

Na primer, bila sam poslednja u školi, sredila svoju učionicu i proverila kuhinju, ali nisam proverila prozore druge učionice. Ova sitnica nije problem, ali bih volela da mi je bila naglašena na vreme.

U zavisnosti od broja zaposlenih, negde ćeš štampati materijale, sređivati učionicu, kuvati kafu polaznicima, a negde ništa od toga.

razgovor za posao u školi jezika

Dogovori se o ovim stvarima na početku. Tako nećeš doći u situaciju da radiš nešto što ne želiš ili da te kritikuju zbog gluposti.

Podrazumevanje je majka svih nesporazuma!

p.s. Ako živiš blizu škole i ponude ti da uzmeš duplikat ključa – tačan odgovor je NE.

U suprotnom ćeš ići do škole svaki put kada nema ko da otvori, najčešće vikendom, rano ujutru i kasno uveče.

Takođe, razmisli da li STVARNO želiš da besplatno pišeš tekstove za blog škole, kreiraš objave za društvene mreže i slično.

Početniku ovo može biti super iskustvo i prilika da vidi da li se pronalazi u tome.

Međutim, ako imaš iskustva i tvoj rad donosi konkretan benefit, ove usluge treba da naplatiš. Isto važi za radionice, priredbe, ture po gradu, filmske večeri…

PITANJE 8: Koliko vremena unapred se dobija raspored?

Počela sam da radim u školama jezika u toku studija i bilo mi je važno da planiram svoje vreme. Zato sam insistirala da se raspored zna unapred, a da „uskakanje u termin“ umesto kolega bude stvar izbora.

Možda ti ovo kao početniku neće biti važno, jer nemaš previše obaveza, ali vremenom hoće. Porodica, dodatni poslovi, trening, privatne obaveze – sve će morati da trpi ako pristaneš uskačeš na poziv.

Ne zaboravi da pomeneš svoje fiksne obaveze i raspitaš se o proceduri za slobodne dane, ako radiš puno radno vreme.

Još jedan važan momenat vezan za rasporede su potencijalna dežurstva na testovima i ispitima.

Legitimno je da blagovremeno znaš kada će biti i da očekuješ da ti budu plaćeni.

PITANJE 9: Šta se dešava sa učenicima koje ja dovedem u školu?

Dobar glas se daleko čuje!

Kada se pročuje da si dobar nastavnik, javljaće ti se polaznici koji žele da rade sa tobom. Može se desiti i da tvoji učenici iz prethodne škole dođu u novu da bi nastavili da idu kod tebe.

Tebi je ovo kompliment, a vlasniku škole zarada. Zato je dobro da pitaš da li dobijaš neki bonus ili veći procenat od učenika koje dovedeš.

To pitanje se, inače, pokazalo kao odličan filter! Škole koje su pravile problem oko ovoga, bile su po pravilu nekorektne i za druge stvari.  

PITANJE 10: Kakva je situacija sa poslom preko leta?

U periodu života kada sam radila u školama jezika, leto sam provodila na usavršavanjima u inostranstvu. Zato mi je bilo važno da budem slobodna, a da u toku semestra imam što više nastave.

Nije dolazilo u obzir da se odreknem stipendije zbog posla i ovo bih pitala odmah u startu.

razgovor, za, posao, u, školi, jezika

Treba i ti da pitaš, čak i kada ne putuješ. Leti deca ne idu u školu, po firmama su odmori. Sve su prilike da će biti manje nastave i, samim tim, manje zarade. Dobro je da bar otprilike znaš koliko manje, da možeš da planiraš svoje finansije unapred.

Takođe, možda škola ima letnje kampove ili intenzivne kurseve i ovo je prilika da izraziš interesovanje za taj deo posla.

Umesto zaključka

Neke škole jezika su mi ostale u lepom sećanju, neke u manje lepom, ali sam iz svake mnogo naučila.

Učila sam o poslu, sebi, ljudima, o tome šta hoću, a šta neću, šta mi je stvarno važno. Uvidela sa da često ni u istoj školi nemaju svi nastavnici istu platu i isti tretman. 

Shvatila sam koliko je važno da poznaješ sebe, znaš šta želiš i umeš da ispregovaraš za to.

I kada sigurno znaš da planiraš da otvaraš svoju školu, probaj da pre toga radiš u nekoliko većih edukativnih centara. Tako ćeš videti primere dobre prakse, upoznati konkurenciju i preduprediti početničke greške.

A negativna iskustva i nesporazume možeš preduprediti postavljanjem pravih pitanja još u trenutku intervjua.

Nemoj se plašiti da će te to diskvalifikovati kao kandidata.

Naprotiv, razumni i korektni vlasnici obično vole da rade sa osobama sa stavom i integritetom. One druge svakako želiš da izbegneš.

Za blog
KAFA SA KANDIDATOM

Dragana Vasilijević

Autorka edukativnog programa 

,,Unovči znanje jezika”

Neka BAŠ TVOJA PRIČA bude tema narednog bloga #kafasakandidatom

Pozivamo te da nam šalješ svoja pitanja, nedoumice ili situacije koje želiš da podijeliš sa drugima.

Piši nam na office@minutadoposla.com sa naznakom “Kafa sa kandidatom” i učestvuj u odabiru teme za naredni mjesec!

 

Karijera otporna na krizu

karijera_otporna_na_krizu_kafa_sa_regruterom_minuta_do_posla

KARIJERA OTPORNA NA KRIZU

Novi koronavirus nas je sve poljuljao, a karijere mnogih ljudi su zauvijek zaustavljene ili u potpunosti promijenjene.

Industrije koje su nekad smatrane “siguricom” kao što je ugostiteljstvo, turizam, avio industrija i slične sada su u najvećoj krizi.

Mnoge kompanije su zatvorene ili su na rubu zatvaranja, zbog čega je pred njima bio težak momenat: smanjenje troškova radne snage.

U momentima kao što je ovaj, radnici koji su najviše doprinijeli kompaniji su ujedno i najbezbijedniji.

Ko su ti ljudi???

To su ljudi koji su uvijek pratili dešavanja na tržištu, pokazali samoinicijativu, generisali najviše prihoda, uspostavili novi sistem, ili na bilo koji drugi način ostavili svoj pečat za sva vremena.

Kako da budeš jedan od njih i učiniš da i tvoja karijera postane otporna na recesiju?

Osim što predlažem da aktivno štediš za ovakve situacije, i konstantno radiš na izgradnji i jačanju svoje profesionalne mreže, imam još 4 važna savjeta za tebe:

Hajde da vidimo šta svaki od ovih savjeta znači:

Ja sam psiholog. Ivana je kriminolog. Jasmina student filozofije. Ti si možda bankarski službenik, kozmetičarka, fudbaler, model.

So, what?

Ljudi često vezuju sebe za svoje zvanje, i onda momente kao što je ovaj dožive tragično: „Ja sam konobar, restorani ne rade, šta ću sad?“

Posao konobara je tvoj posao, a karijera je nešto sasvim drugo.

Težak je momenat za ovakve stvari, znam, ali je isto tako i pravi momenat!

Hajde na trenutak zaboravi na sve svoje titule i etikete, i probaj da napišeš na listu papira kakvu vrijednost donosiš poslodavcu!

Olakšaću ti sa primjerom:

„Sposoban sam da uslužim do 200 gostiju dnevno. Posjedujem dobar smisao za humor zbog kojeg me gosti obožavaju, a uz to dobro poznajem ljudsku psihologiju, zbog čega mi prodaja ide odlično. Volim da fotografišem hranu, inspirisan idejama sa društvenih mreža svjetskih fine-dining restorana, što je mom poslodavcu uštedjelo novac potreban za profesionalnog fotografa…“

…nastavi dalje.

Ne možeš da donosiš vrijednost i doprinosiš, ako pojma nemaš šta se dešava izvan tvog radnog mjesta.

Zapravo, nije ni fora u tome da budeš informisan samo o tvojoj industriji i učiš vještine potrebne za konkretno radno mjesto na kom radiš.

Kako se to radi?

Ja preferiram da podesim društvene mreže tako da mi daju najbolje rezultate. To radim na više načina, evo tri:

Praćenjem hashtagova na Instagramu i Linkedinu koje smatram važnima. U mom slučaju su to neki opšti kao što su #posao, #karijera, #jobsearch, #recruitment, #career ali i neki specifičniji poput #posaounjemackoj i ostali koje smatram relevantnim: #marketing,  #psychology #business itd.

Učlanjivanjem u relevantne Facebook grupe – na ovaj način moj feed je preplavljen stvarima koje JA ŽELIM DA VIDIM a ne koje mi Facebook sugeriše. Neke od grupa u koje sam učlanjena su Preduzetnici Balkan, Marketing zajednica, Business Improvement Organization of Montenegro (BIOM) i slično

Uređivanjem Linkedin feeda: jednom sedmično skrolujem po Linkedin feed-u i selektujem postove koji nisu vrijedni moje pažnje (tipa nasumični motivacioni citat, slika sa plaže bez ikakvog značajnog teksta, tema koja me ne zanima, post koji sam vidjela već 10 puta na drugim profilima, i slično), a zatim iste sakrijem klikom na „I don’t want to see this“.

Tako Linkedin algoritam počinje da uči o mojim interesovanjima, i plasira mi sadržaj za koji smatra da će mi biti interesantan.

Ako pratiš naš Instagram profil, znaš da svake nedjelje na Insta story-u objavljujem po jedan post sa Linkedina na koji sam naišla tokom skrolovanja, i smatram ga korisnim ili jednostavno zabavnim 

(highlights #linkedinrandom Sunday

Baci pogled, možda pronađeš nešto interesantno 🙂 

3. Konstantno se nadograđuj!

Nekada je jedini način da se pripremimo za novu karijeru bio formalno školovanje, zbog čega su ljudi ponekad završavali i dva fakulteta jer su vjerovali da će tako imati duplo više poslovnih mogućnosti.

Danas imamo taj luksuz da učimo iz svoje fotelje, pa ipak nije rijetkost da čujem da je neko „u nedostatku posla u struci završio još jedan fakultet“ dok je neki njegov konkurent radio na sticanju praktičnih vještina kroz upskilling, volonterski rad, stručnu praksu, sezonske poslove…

Zato je jako važno da prethodni korak shvatiš ozbiljno i da pratiš trendove na tržištu, jer ćeš tako znati u kom smjeru trebaš da se usavršavaš, i na koji način.

Evo nekoliko platformi sa kojih možeš da učiš:

Ako se pitaš da li te sertifikate možeš da uneseš u CV – možeš svakako.

Ali, nije suština uvijek u tome da dobiješ sertifikat.

Ni najskuplji kurs, ni zvučno ime institucije koja ga izdaje, neće biti validni ako ne znaš da naučeno primijeniš u praksi.

Posjeti gore navedene platforme, pronađi besplatne ili zaista jeftine kurseve na temu koja te interesuje, odslušaj ih a zatim probaj da to primijeniš.

Osim što je važno da se naoružaš tehničkim vještinama, ne zaboravi koliko je bitno da s vremena na vrijeme ažuriraš i svoje meke vještine kao i svoj mindset.

4. Poradi na svom online brendu!

Ljudi se generalno plaše termina lično brendiranje: to im zvuči narcisoidno, nekako izvan zone komfora i čini da se osjećaju nelagodno.

Zapravo, riječ je o tvojoj online reputaciji.

Zašto je to bitno?

Poslovi dolaze i odlaze, ali je tvoja reputacija ono što ostaje tokom tvoje karijere. Kako živimo u digitalnom svijetu, potpuno je normalno da ona zavisi od toga kako se ponašamo na mrežama. Ukucaj svoje ime na Google-u s vremena na vrijeme, i vidi šta ćeš tamo pronaći.

Ukoliko ti se ne dopadne šta tamo piše, vrijeme je da svoj Linkedin profil shvatiš kao značajan alat za postizanje online reputacije. Zapamti da regruteri ne čitaju samo ono što piše u tvom sažetku, već prate tvoje Linkedin aktivnosti, pokušavajući da te bolje upoznaju.

Zato – pazi šta pišeš, lajkuješ i komentarišeš 🙂

DA ZAKLJUČIMO:

Karijeru obično posmatramo kroz filter pozicije na kojoj se trenutno nalazimo.

Ali, postoji izreka koja kaže “Dress for the job you want, not for the one you have”, i njeno objašnjenje ne leži samo u bukvalnom prevodu na naš jezik: “Obuci se za posao koji želiš, ne za onaj koji imaš”, već i u tome da bi trebalo da karijeru posmatraš kroz prizmu pozicije na kojoj želiš da se nađeš u budućnosti. 

Zato je važno da uvijek imaš u vidu tvoje snage i vrijednost koju donosiš, jer je to što ostane kada titule padnu u vodu 🙂

PIŠE

Bojana Perović

Ljubitelj kafe | Vaga | Na tajnoj misiji da naučim što više ljudi kako se traži posao u digitalnom svijetu kroz blog #kafasaregruterom | Profesionalno se bavim tuđom karijerom, proučavam marketing i generišem biznis ideje u najluđim momentima 😊 

Neka BAŠ TVOJE PITANJE bude tema narednog bloga #kafasaregruterom

Pozivam te da mi šalješ svoja pitanja, nedoumice ili situacije koje želiš da podijeliš sa drugima na office@minutadoposla.com sa naznakom “Kafa sa regruterom” i učestvuj u odabiru teme za naredni blog!

 

Kako da PRAKSU pretvoriš u posao

KAKO DA PRAKSU PRETVORIŠ U POSAO?

Pitanje koje se vrzma po glavi gotovo svakog novog praktikanta, volontera ili pripravnika: Da li će se ova praksa pretvoriti u posao?“ 

Ili drugim riječima: „Hoće li me zadržati?“

Praksa se sama od sebe neće pretvoriti u posao, i poslodavac te neće zadržati samo zato što imaš lijepe oči.

Ali možda hoće ako se budeš pridržavao sledećih savjeta.

1. Uskladi lične ciljeve sa ciljevima kompanije.

Prije svega, moraš da budeš načisto sam sa sobom zašto si odabrao da radiš praksu baš u toj kompaniji.

Nađi mali notes u koji ćeš zapisivati bukvalno sve u vezi sa poslom. Bilježi datume, misli, ideje… vodi svoj poslovni dnevnik! 

Zapiši  u njega cilj i misiju kompanije u kojoj radiš.

Nakon toga, sastavi svoju ličnu misiju.

Ako ne znaš kako da to uradiš, preuzmi OVDJE besplatnu radnu svesku „Upoznaj sebe“ koja će ti pomoći u tome.

Zatim, pokušaj da izvučeš šta je ono što se tu preklapa: kako će te praksa u toj kompaniji primaći tvom finalnom cilju? 

To je ono što trebaš da imaš konstantno na umu!

2. Izvuci maksimum iz prakse!

Praksu posmatraj kao iskustvo koje može da ti donese brojne benefite:

 

✅ Veći broj poslovnih konekcija

✅ Više znanja o oblasti za koju se interesuješ

✅ Stručne mentore koji će ti kasnije dati reference i biti tvoja podrška na daljem putu

✅ Iskustvo za tvoj CV

✅ Sticanje vještina koje su neophodne u poslovnom svijetu

✅ Mogućnost dodatnog usavršavanja

✅ Brojne seminare, radionice, konferencije…

✅ I na kraju možda i posao!

Šta ćeš od ovoga iskoristiti?

3. Uradi i ono što se od tebe ne očekuje.

„To nije u opisu mog posla“ – rečenica koju nikako ne smiješ izgovoriti tokom svoje prakse.

Od tebe se očekuje da pokažeš can-do attitude odnosno inicijativu i stav da ti ništa nije teško, i da si tu da im priskočiš u pomoć oko onih stvari kojih niko ne želi da se prihvati (tipa prekucavanje ili sortiranje dokumentacije, upravljanje društvenim mrežama firme, prosleđivanje mejlova i sl.).

Tvoj mentor će ti vremenom davati kompleksnije zadatke ako osjeti tvoju sposobnost da upravljaš sitnim zadacima, i spremnost da prihvatiš odgovornost za njih.

4. Pitaj, pitaj, pitaj...

Ne brini, ne moraš sve da znaš, niko to od tebe ne očekuje.

Ali trebaš da pokažeš da si coachable odnosno da si speman da učiš i upijaš informacije.

Ti si sada pod lupom, gdje svi posmatraju kako obavljaš zadatke, kako preuzimaš odgovornost za njih, kako se boriš sa neuspjehom, kako i da li postavljaš pitanja…

Zato, budi otvoren da pitaš i sjeti se: nema glupih pitanja, samo glupih odgovora!

5. Shvati praksu OZBILJNO!

Svaki novi zaposleni za poslodavca je – investicija.

Iskreno, ako nisi koristan, posvećen i proaktivan praktikant, poslodavac neće jedva čekati da te zaposli.

Ako kasniš, površno obavljaš zadatke, ne uključuješ se u konverzaciju itd., kako li ćeš se onda ponašati kada dobiješ posao?

Postaćeš trošak, a ne investicija…

Na praksu gledaj kao na AUDICIJU ili jedan produženi intervju za posao, ili još bolje – kao na pravi posao, jer ona to zaista i jeste!

6. Otvoreno pričaj o svojim ciljevima

Veoma je važno da otvoreno iskomuniciraš da ti je cilj dugoročno zaposlenje.

Nemoj misliti da se to podrazumijeva!

Šta ako je kroz tu firmu prošlo puno praktikanata kojima je praksa služila samo kao iskustvo za CV, ili su olako shvatali zaduženja?

Tvoj zadatak je da jasno staviš do znanja čemu težiš, i to ne samo mentoru već i ostalim kolegama.

Oni će biti prvi koji će te se sjetiti kada se otvori novo radno mjesto.

Praksa može da bude iskustvo koje će oblikovati tvoju karijeru u potpuno neočekivanom smjeru, i na tebi je da je pretvoriš u posao.

Postani cijenjen i vrijedan član kolektiva bez kojeg se drugi teško snalaze, i koji će svima nedostajati kada ode! 🙂 

PIŠE

Bojana Perović

Ljubitelj kafe | Vaga | Na tajnoj misiji da naučim što više ljudi kako se traži posao u digitalnom svijetu kroz blog #kafasaregruterom | Profesionalno se bavim tuđom karijerom, proučavam marketing i generišem biznis ideje u najluđim momentima 😊 

Neka BAŠ TVOJA PRIČA bude tema narednog bloga #kafasaregruterom

Pozivam te da mi šalješ svoja pitanja, nedoumice ili situacije koje želiš da podijeliš sa drugima.

Piši mi na office@minutadoposla.com sa naznakom “Kafa sa regruterom” i učestvuj u odabiru teme za naredni blog!

 

regruteri, 5, stvari, koje, ne, znaš, o, regruterima

5 stvari koje ne znaš o regruterima

A šta će mi LinkedIn profil?

Sigurna sam da ti je dosad makar jedna osoba rekla da treba da napraviš LinkedIn profil. Možda si ga nekad davno i kreirala ali ne umiješ da ga koristiš.

Zato sam tu, da popričamo malo na ovu temu jer je došlo vrijeme da svoju karijeru shvatiš ozbiljno!

Ok, možda razmišljaš: “A šta će mi LinkedIn, ja sam freelancer!” ili “Ne treba mi LinkedIn, ja već imam posao” ili “Ne vidim razlog da otvorim LinkedIn nalog jer planiram da se bavim sopstvenim biznisom”.

Tražiš razloge da napraviš LinkedIn profil?

Evo ih!

1. LINKEDIN JE PUN REGRUTERA I POSLODAVACA.

Molim za malo pažnje sve vas koji tražite posao: istraživanje koje je obavila kompanija Jobvite – Job Seeker Nation Study je pokazalo da je 2014-te godine u Americi čak 94% regrutera koristilo LinkedIn pri traženju kandidate! (brojka je nešto manja za zemlje Evrope, ali tu smo..). Sa druge strane, isto to istraživanje kaže da je samo 36% onih koji traže posao imalo profil na LinkedIn-u u toj godini!

 

 

Ako tražiš posao i nemaš LinkedIn profil, to je isto kao da imaš biznis ali ne reklamiraš ga 🙂 LinkedIn je temelj za izgradnju tvog ličnog brenda, i ovo je drugi razlog zbog kojeg ti on treba.

 

2. LINKEDIN JE ALAT ZA TVOJU ONLINE REPUTACIJU.

E, sad me slušaj (tj. čitaj) ako si zaposlena, ili si freelancer ili pokrećeš svoj biznis: tvoj lični brend je – SVE!

Kako se umrežavaš (koga poznaješ) i kako se brendiraš (šta je ono što ljudi znaju o tebi) od velike je važnosti, i LinkedIn je još uvijek najpoznatiji i najkorisniji alat za to. Izgradnja jakog ličnog brenda SADA će ti pomoći kada budeš razvijala svoj biznis SJUTRA, iz prostog razloga – TI ćeš biti lice tog biznisa.

Ako si nekad čula frazu Obuci se za posao koji želiš, ne za posao koji imaš, onda ćeš razumjeti njeno značenje i u kontekstu LinkedIn-a: kreiraj svoj profil za buduće prilike, ne za one koje si već iskoristila.

 

3. LINKEDIN UTIČE NA TO ŠTA GOOGLE IMA DA KAŽE O TEBI 🙂

Jesi nekad probala da “izguglaš” sam sebe?

Ako si nekada aplicirala za posao online (posebno ako je to bio posao u inostranstvu), velika je vjerovatnoća da je poslodavac pretraživao tvoje ime na Google-u. Čak štaviše, ta vjerovatnoća je veća od 80%!

I, znaš šta? Tvoj LinkedIn profil ima najveće šanse da se pojavi među prvim rezultatima.

Evo, ja sam malo “guglala” samu sebe:

 

 

LinkedIn je na prvom mjestu u pretrazi, ispred Facebook-a!

A šta se dešava kada kliknem na taj link:

 

 

Juhuuu! 🙂 Moj profil ne samo da je na prvoj stranici pretrage nego je i prvi!

To znači da sam optimizovala svoj LinkedIn profil i da moji budući klijenti mogu lako da me pronađu.

 

4. NA LINKEDIN-U MOŽEŠ DA TRAŽIŠ I DOBIJAŠ PREPORUKE!

Fantastična opcija koju omogućava ova mreža jeste to da tvoje konekcije mogu da potvrde da ti zaista posjeduješ vještine koje navodiš u profilu (popularno, da te “endorsuju”), a osobe sa kojima si radila ili sarađivala mogu da ti daju preporuke. To izgleda ovako:

 

 

Iako možda sada ne tražiš posao, iskoristi LinkedIn SADA da prikupiš preporuke i endorsment-e koji ti kasnije mogu biti od velike koristi.

 

5. MOŽEŠ DA SE IGRAŠ DETEKTIVA 🙂

Kako da igraš ovu igricu?

Zaprati kompaniju koju targetiraš. Tako ćeš imati uvid u najnovija dešavanja u kompaniji i moći ćeš da se služiš tim informacijama kada dođeš na razgovor za posao, ili poslovni sastanak . Još jedna super stvar je što tu možeš i da pretražiš otvorene pozicije odnosno oglase za posao.

Savjet plus: iskoristi to što možeš da otkriješ ko je sve zaposlen u toj kompaniji, a zatim se umreži sa tim ljudima. Na taj način si korak bliže poslu, jer ćeš posmatrajući njih moći da zaključiš o tome kakva je organizaciona kultura i klima te kompanije, a uz to, uvijek je OK da se tim ljudima javiš i zamoliš da te upute na nekoga ko je zadužen za zapošljavanje.

Uđi na njihove njihove profile, pogledaj koje su ključne vještine koje oni posjeduju i uporedi ih sa svojima.

 

 

Kako se ja umrežavam?

Ukoliko imam sastanak sa potencijalnim klijentom, ja ga odmah potražim na LinkedIn-u. Pogledam PROFILE SUMMARY kako bih imala uvid u to ko je on, na koji način razmišlja, šta smatra svojim ključnim prednostima, itd. Zatim, istražim njegov background: koju školu je završio i gdje, koliko dugo radi u kompaniji, gdje je radio prije toga itd.

Zatim istražim profil kompanije za koju radi – koliko ima zaposlenih, koja su najnovija dešavanja, koje trendove prate i kakav sadržaj dijele.

Nema potrebe da ti objašnjavam koliko sam bila spremnija za sastanak!

Pozivam te da kreiraš LinkedIn profil što prije!

A kada to uradiš, povežimo se! 😉

– – –

Ako imaš neku priču koju želiš anonimno da podijeliš sa mnom i čitaocima, pusti mi mejl na office@minutadoposla.com sa naznakom „Kafa sa regruterom“ i postaćeš dio ekipe ljubitelja kafe koji svoju karijeru shvataju ozbiljno!

Radujem se sledećem ponedeljku! 🙂

 

 Bojana Perović  

 

LAŽNA PONUDA ZA POSAO

crna, lista, kandidata, jesi, li, na, njoj

Crna lista kandidata – jesi li na njoj?

Šta ćeš uraditi kada, recimo, u restoranu dobiješ hranu koja nije svježa, ili se ne osjećaš najprijatnije zbog loše usluge osoblja?

Normalno je da ćeš poželjeti da se takvo iskustvo više nikad ne ponovi, i više nećeš dolaziti u taj restoran. Drugim riječima, prekrižićeš ga, odnosno staviti na “crnu listu”.

Nešto slično se dešava i prilikom zapošljavanja. Regruteri su često svjedoci neprijatnim iskustvima sa kandidatima, i ta iskustva žele da izbjegnu u budućnosti iz više razloga.

Danas pričamo o čuvenoj crnoj listi kandidata, tajnom spisku kojeg regruteri kriju kao zmija noge.

Šta je crna lista?

Postoji mnoštvo načina da sam sebi potpetljaš nogu prilikom traženja posla, a jedan od najgorih jeste da se nađeš na crnoj listi HR-a i/ili agencija za zapošljavanje. Možda ti termin “crna lista” još uvijek ne zvuči strašno, ali ako ti kažem da postoje načini da se i druge kompanije upozore na nepouzdane kandidate, šta ćeš onda misliti?

Lično sam imala priliku da slušam o Telegram grupi u kojoj regruteri iz cijelog svijeta dijele informacije o kandidatima koji su „blacklisted“. Kako je grupa tajna, moguće se priključiti samo na poziv nekoga iz grupe!

Razmjena podataka ove vrste je ilegalna (jer se dijele ime, prezime, kontakt podaci i nacionalnost kandidata, što je povjerljiva stvar), ali ja se neću dublje baviti ovom tematikom, jer mi nije cilj da ispravljam krive Drine, nego da tebi stavim do znanja da možeš da upadneš u ozbiljne probleme zahvaljujući samo jednom nesmotrenom potezu.

Dva su glavna razloga zbog kojih kandidati završavaju na ovakvim listama:

  1. Čine da regruter ispadne smiješan pred klijentom (ili svojim nadređenim, ako radi za kompaniju), jer nije dobro procijenio kandidata, ni rizike. Znaš, mi stojimo ispred svakog kandidata kojeg proslijedimo svojim klijentima, i odgovaramo za njega svojom reputacijom!
  2. Troše tuđe vrijeme bespotrebno, i bez imalo sažaljenja. A vrijeme nam je svima danas skupo.

Kako najlakše da završiš na crnoj listi kandidata?

1. Zakasni na razgovor za posao, ili još bolje – nemoj se uopšte pojaviti!

 

HR menadžeri i regruteri su vječito u frci sa vremenom (a ko danas nije?). Zbog toga je za njih smak svijeta ako kandidat kasni na intervju za posao duže od 5 minuta, jer ne samo što ih ostavlja na čekanju (što niko ne voli, pa ni ti), već i prijeti da upadne u termin drugom kandidatu kojeg treba da intervjuišu nakon njega. Osim toga, kašnjenje govori o tome da kandidat ne upravlja dobro svojim vremenom, zaposlenje mu nije prioritet, ne cijeni tuđe vrijeme, nije dovoljno zreo i nije profesionalan.

Jednom mi se čak desilo da je kandidat kasnio na razgovor za posao (inače zakazan u 11h!) i došao gotovo u pidžami, neispavan i vidno umoran, pod izgovorom da je imao burnu noć u gradu…

Ako vidiš da ćeš zakasniti na razgovor za posao, odmah pozovi regrutera i javi mu da nažalost nećeš moći da stigneš na vrijeme i daj opravdan razlog. Zapamti, imaš samo jednu šansu i dobro razmisli šta ćeš da kažeš („umrla mi baba“ i te fore ni slučajno ne koristi, jer ako počneš da radiš, kad-tad ćeš pomenuti babu, pa ćeš popiti otkaz jer si lažov!)

2. Malo „uljepšaj“ svoj CV

O laganju u CV-u sam pisala u jednom od mojih prvih blog postova.

Ako napišeš da si radio u nekoj firmi, a ispostavi se da nisi, odmah ideš na crnu listu. Bilo kakva sitna, naizgled bezopasna laž i svako pretjerivanje u CV-u prijete da ti unište reputaciju. Poslodavac će to prije ili kasnije saznati (kao i ono za babu), pa ćeš biti u neprilici.

Nemaš pojma koliko puta se desilo da kandidat izlista određene vještine a da se na razgovoru za posao ispostavi ne samo da su one na početnom nivou, već da ih uopšte i ne posjeduje!

Ima kandidata koji misle da će naučiti njemački jezik kada se zaposle u Njemačkoj, i naznače da poznaju jezik na A1 nivou (ne lažem, majke mi!). Kada dođe do provjere znanja, počnu da se znoje, izvlače se da nisu obnavljali, i sami sebe dovode u neprijatnu situaciju.

Ne znam šta misli da će postići sa tim, ali tebi predlažem da to nikad ne radiš, pa čak ni ako ti gori pod nogama za poslom! Reputacija je u pitanju, i danas je vrlo lako saznati sve o svakome.

Ne igraj se.

3. Apliciraj za isti posao preko dvije ili više agencija.

Ako dosad nisi znao kako regruteri zarađuju, onda evo prilike da saznaš: regruter dobija svoju proviziju od klijenta samo onda kada uspješno posreduje pri zapošljavanju jednog kandidata, i kada taj kandidat prođe kroz određeni probni period (tokom kojeg regruter garantuje za njega, pa se zove i garantni period).

Pokušaj da se staviš u kožu regrutera.

On svo svoje vrijeme i resurse usmjeri na tebe i tvoje zapošljavanje, da bi kasnije saznao da si, prije nego što si došao kod njega, aplicirao preko nekog drugog regrutera. Mi u Crnoj Gori kažemo „Ko prvi đevojci, njegova đevojka“, pa tako i provizija ide onome ko prvi uspije da zaposli kandidata. Znači da je ovaj nesrećni regruter ne samo izgubio svoje vrijeme nego i novac za koji je radio. Zašto bi opet želio da sarađuje sa tobom?

Znam da sada razmišljaš da imaš puno pravo da tražiš posao na više mjesta, i to jeste skroz OK, pod uslovom da si upozorio svog regrutera da si već pokušao preko neke druge agencije ili direktno kod poslodavca.

4. Ne javljaj se na telefon i ne odgovaraj na mejlove.

To što nisi dostupan za razgovor, već se „kriješ“ iza poruka, može da signalizira da nešto nije u redu. Znam da ima ljudi koji ne vole telefonske razgovore (skroz se prepoznajem!), ali porukom ne možeš sve da riješiš.

Takođe, ako ti regruter pošalje mejl sa nekom ponudom, potrudi se da odgovoriš u razumnom roku, pa i ako ti se ponuda ne dopada. Jedan kratak email u kom ćeš se zahvaliti na izdvojenom vremenu, interesovanju i pruženoj prilici, i najljubaznije odbiti ponudu ne košta ništa! Zapravo košta – 2 minuta tvog vremena. Šta je to u poređenju sa lošom reputacijom?

Napominjem da su regruteri veoma fleksibilni kada rade sa kandidatima za koje se pokaže da zavređuju njihovu pažnju i vrijeme, i uz to su i sami fleksibilni, jer na kraju krajeva – iz tog procesa svi moramo da izađemo kao pobjednici: poslodavac sa vrijednim radnikom, ti sa poslom koji ti je potreban, a regruter sa njegovom naknadom za dobro obavljen posao. Win-win za svakoga!

5. Potpiši ponudu za posao, pa onda nestani!

Ovo je nešto što mi se desilo sa nekim kandidatima par puta na samom početku, i što je uticalo na to da izgubim vrijedne partnere i klijente!

Ako prođeš intervju i dobiješ ponudu koju nisi siguran da želiš da prihvatiš, jednostavno je. Ne prihvataj je! Zahvali se, kao što smo već rekli, i pristojno odbij ponudu!

Zašto? Jer je kompanija za koju je trebalo da radiš sada opet na samom početku, izgubila je dosta vremena, povjerenje u tebe, kao i povjerenje u sposobnosti regrutera. Sa druge strane, reputacija regrutera je dovedena u pitanje, takođe je izgubio dosta vremena, a ujedno i novac. Kandidat koji ne može da održi datu riječ i da ispuni svoje obaveze je neko ko je neodlučan i na kraju dana – osoba sa kojom ni regruter ni poslodavac ne žele više da rade. Blacklisted!!!

Postoje još neke situacije koje te mogu dovesti do ove tajne liste:

  • Aplicirao si za posao preko agencije za zapošljavanje, ali i direktno kod klijenta. Osim što regruteri ovo ne vole, nisu ni poslodavci preoduševljeni, jer to znači da nemaš povjerenja u svog regrutera i da želiš da ga zaobiđeš, a to odaje utisak nepovjerljivosti.
  • Prihvatio si ponuđene uslove, ali kad je trebalo da potpišeš tražio si veću platu jer si se preračunao (neoprezan i nesiguran!), ili si shvatio da je posao predaleko od tvoje kuće (lijen i nezainteresovan!), ili ti roditelj ne dozvoljava (?!?!?!?!)
  • Nisi se pojavio prvog dana na poslu (ne smijte se, događa se!)
  • Krivično si osuđivan
  • Otvoreno koristiš opojna sredstva
  • Zoveš svakog Božijeg dana da provjeriš svoj status, pišeš regruteru mimo radnog vremena i u kasnim večernjim satima (bolje rečeno – ranim jutarnjim!) i ako ne odgovori u kratkom roku, bombarduješ ga na svim društvenim mrežama

 

Vrlo je vjerovatno da, ako si nekada uradio nešto od pomenutog, tvoje ime već blista na jednom od ovih spiskova.

Priznajem, nekada nije do tebe!

Nekad postoje stvari na koje ne možeš da utičeš, ali se makar osiguraj da ćeš uraditi sve što je do tebe da ne upadneš u jamu koju sam sebi kopaš.

 

Za kraj, evo nekih stvari na kojima možeš da poradiš odmah:

  • Online prisustvo: sredi svoje profile na društvenim mrežama (akcenat je na LinkedIn-u, pa se potrudi da popuniš profil relevantnim iskustvima, traži endorsement od poznanika, traži preporuke od prethodnih saradnika…)
  • Uvijek budi spreman za intervju: bez obzira što ti je materija poznata, svaki intervju je različit na svoj način. Istraži kompaniju što pažljivije i naoružaj se podacima.
  • Poveži se sa regruterima online. Tako ćeš ih bolje razumjeti jer ćeš moći da pratiš njihova interesovanja i da se na to „zakačiš“ ako ti nekim slučajem na razgovoru nestane „materijala“ za priču. Pokaži da ti je stalo!
  • Zapamti – svaki razgovor sa regruterom je jedna vrsta intervjua, pa budi oprezan i pokaži od starta da si profesionalan kandidat koji zavređuje pažnju.

 

A šta ako si već na crnoj listi?

Možeš da pokušaš da ispraviš situaciju. Objasni da ti je žao, zamoli za još jednu priliku i pokaži da si pouzdan i profesionalan kandidat. Zatraži iskreni feedback o tome kako da sledeći put ne upadneš u istu zamku, i pokažeš se kao bolji kandidat na svakom sledećem intervjuu.

 

 

Bojana Perović  

 

Priključi se našoj Facebook grupi i od septembra te čeka mnoštvo korisnih savjeta, besplatnog materijala i mnogo interesantnih podataka koje ne smiješ propustiti! 🙂

 

RODITELJI: Ne tražite posao vašoj djeci!

Sve češće se dešava da na moja vrata dolaze zabrinute mame. Očevi rjeđe, ali ima i njih.

Većinom je preko puta mene tolerantna, uviđavna osoba puna ljubavi, koja se dala u potragu za poslom za svoje čedo (koje najčešće ima između 18 i 30 godina!) i koja vjeruje da zna šta je dobro za njega.

Sve to, naravno, da bi poštedjela svoje dijete nerviranja i stresa.

Naizgled, veoma altruistično, brižno i za svaku pohvalu.

U stvarnosti, nepromišljeno.

I skroz pogrešno!

 

Uz dozvolu moje sagovornice, jedne veoma brižne majke, prenosim naš skorašnji razgovor blago prilagođen za ovaj blog.

„Ne znam šta više da radim. Sve sam probala, ali ne mogu da mu nađem ama baš nikakav posao!“, govori zabrinuta majka gotovo kroz suze.

„Znam, gospođo, da Vam je teško. Ali zašto mu Vi tražite posao? Gdje je on sada?“

„Valjda je kući, spava, ne znam. On i ne zna da sam ja ovdje… Možda je i izašao, znate današnju omladinu. Obavezna jutarnja kafa u centru, to se ne propušta“, usne joj se razvukoše u stidljiv osmijeh.

„Da, naravno, sve znam… A koliko Vaš sin ima godina?“

„28 napunio sad u junu. Vjerujte mi, ne znam više šta da radim, godine idu, treba da se ženi, ako Bog da i porodicu da stvara! A mlađa kćer mi radi u Budvi, svaku sezonu od svoje 17-te, fino zarađuje. I njoj sam rekla da mu nađe neki posao, da pomogne bratu, ali neće pa neće. Kaže – neka traži sam! Lako je njoj, snašla se, zarađuje, a ovaj jadnik 2 fakulteta ima i eto…“

„Dva fakulteta, kažete?!“, prekidoh je. „Kako to?“

„Pa eto, upisao Pravni, završio sve u roku. Tražio posao jedno godinu dana… i više od godinu! A posla nigdje.. Pa da ne bi gubio vrijeme, upisao Menadžment. I sad je eto, na birou…“

„Kažite mi molim Vas, šta on ZNA da radi?“

PAUZA. Gledamo se. Meni pomalo neprijatno, ona se uzvrpoljila, znoji se…

„Paaaa.. kako – šta? … Pa sve to što je učio… Valjda zna kako se radi… Rimsko pravo je iz prve položio! Engleski dobro govori, pomalo ruski… Visi stalno za računarom, mislim da se pomalo i u kompjutere razumije. A vrijedan je, stvarno! Sve ‘oće da uradi, svakome da pomogne…“

„Pa iako je toliko vrijedan, on danas nije ovdje nego Vi!“

Opet pauza, ovog puta kraća.

„Ma, on ne zna da sam ja ovdje. Nisam htjela da ga „ubijam u pojam“, da ga stresiram dodatno. Skroz mu je samopouzdanje opalo jer ne može da nađe posao, a planira da se ženi… Pa makar da mu malo pomognem…“

– – –

– – –

Svi mi želimo najbolje za svoju djecu.

Ali nekada, od tolike želje da im pomognemo i izvedemo ih na pravi put, načinimo im više štete nego koristi. Ako pokušavate da spasite Vaše odraslo dijete svaki put kad se nađe u nekom problemu, možda dugoročno gledano pogoršavate situaciju?!

Molim vas, dragi roditelji, ne tražite posao vašoj djeci!

To moraju sami.

Moraju da spoznaju i na svojoj koži osjete surovost tržišta rada i veličinu svakog zarađenog eura.

Da se suoče sa neuspjehom.

Da upoznaju autoritet.

Da otkriju pravu konkurenciju!

PRUŽITE VAŠOJ DJECI PODRŠKU DOK TRAŽE POSAO, UMJESTO DA TO RADITE ZA NJIH.

Treba da mislite na to da su savjeti koje im dajete možda staromodni i potpuno neprimjenljivi u današnjem poslovnom svijetu, pa umjesto da ih savjetujete onako kako Vi mislite da je ispravno, možda bi trebalo da uradite sledeće:

1. OPUSTITE SE.

Prihvatite, prije svega, da živimo u digitalnom dobu.

Prihvatite, dragi roditelji, da je vrijeme u kom oni odrastaju drugačije od vremena u kom ste vi odrastali. Možda vam se to ne dopada, ali je tako. Umjesto da svaki put nezadovoljno vrtite glavom kada to konstatujete, bolje razmislite šta možete da uradite kako biste im pružili adekvatnu podršku dok oni sami traže posao.

Da, znam da postoje prevare preko interneta, ali isto tako postoji veliki broj ljudi koji su napravili ozbiljnu karijeru zahvaljujući poslu koji su pronašli online. Umjesto da kritikujete, podržite inicijativu vaše djece da traže posao preko interneta, i edukujte se o tom procesu kako biste im mogli priskočiti u pomoć ako negdje zapnu.

2. PRIČAJTE SA NJIMA!

Odvojite sat vremena sedmično i pričajte sa vašom djecom.

Pričajte o vašim usponima i padovima u poslu, o njihovim idejama, strastima i planovima za budućnost.

Pitajte ih gdje vide sebe za 5 godina.

Otkrijte šta ih motiviše. Pričajte o novcu, o međuljudskim odnosima, o ličnom razvoju koji prati profesionalni, o pravilnom postavljanju ciljeva.

Razgovarajte sa njima o očekivanjima i postavljanju granica.

Okruženje je veoma surovo, i neprekidno nam govori o tome ko treba da budemo i koliko novca trebamo da zarađujemo. Ako im vi ne pomognete da imaju jasna i realistična očekivanja, onda neka budu spremna na jak i bolan udarac realnosti. Kada ih ohrabrujete da traže samo menadžerske poslove jer su završili taj fakultet, zahtijevaju 2 slobodna dana nedeljno i ne pristaju na platu od 500+ eura, vi im činite zlo!

Na zapadu djeca tokom srednje škole rade slabo plaćene poslove kao što su babysitting, dostava pizze, čuvanje kućnih ljubimaca, pranje posuđa, konobarisanje, točenje goriva i slične, kako bi mogli sebi da priušte izlaske sa vršnjacima, vozačku dozvolu, gorivo, mobilni telefon i mjesečnu pretplatu, i steknu radno iskustvo, disciplinu, nauče kako funkcionišu timovi i izgrade značajne vještine. Ako ste sada u sebi pomislili da je ovo surovo, bolje je da ne čitate dalje.

3. DAJTE IM DOMAĆE ZADATKE.

Prije nego što počnu da traže posao uz vašu pomoć, dajte im da odrade analizu tržišta i konkurencije. Kupite im svesku u koju će bilježiti svoja zapažanja. Takođe, to će biti sveska u kojoj će pratiti proces apliciranja.

Analizirajte najtraženije poslove današnjice. Uporedite vještine vaše djece sa traženim kompetencijama iz nekog oglasa za posao. Zajedno donesite zaključke o tome koje vještine vašoj djeci nedostaju. Zatim im pomozite u odabiru načina da steknu tražene vještine (razne vrste obuka, priručnika, knjiga, e-bookova, online kurseva, ali i volonterskog iskustva, sezonskog rada ili studentske prakse!).

Zajedno kreirajte strategiju!

NAPOMENA: NE PADAJTE U ZAMKU! Identifikujte zajedno sa djetetom njegove kompetencije, a ne karijerni pravac. Ako ste primijetili da Vaše dijete ima „sposobnost da dobro organizuje misli prije nego što počne da priča“, ne znači da je za njega posao pravnika kao stvoren! Može biti i dobar novinar, političar, ali i psiholog, kouč i motivacioni govornik!

4. PRIPREMITE SVOJU DJECU.

Ako baš hoćete da se dijete osjeti samouvjerenim, onda kod kuće simulirajte razgovor za posao. Pronađite najčešće postavljana pitanja (može Vam koristiti moj priručnik za razgovor za posao, koji možete preuzeti ovdje), pružite mu priliku da samostalno odgovori, a onda mu dajte povratnu informaciju šta je bilo dobro a šta loše. Nikako ne sastavljajte scenario umjesto Vašeg djeteta.

Pokažite mu kako se piše CV i motivaciono pismo. Ako ne znate kako se piše, Google Vam je majka za to! (A i ja se trudim da budem korisna :)). Odolite iskušenju da Vi to odradite za njega. Kada to sam odradi, pomozite mu tako što ćete CV i motivaciono pismo pročitati i provjeriti da li su rečenice smislene i gramatički ispravne. A onda neka sam počne da šalje svoj CV.

Više puta se desilo da mame pošalju CV svoga sina umjesto njega. Uvijek im ljubazno napomenem da bi dijete samo to trebalo da uradi. Ako je on u tom momentu zaista spriječen, onda je to OK, ali to, dragi roditelji, ne bi trebalo da vam bude praksa. Vaša djeca to MORAJU da rade sama.

5. OSTANITE KOD KUĆE.

Molim vas, dragi roditelji, ne idite sa djecom na njihov prvi veliki intervju (niti bilo koji posle njega!).

U redu je da ih odvezete ili otpratite do tamo, ali kad stignete na mjesto intervjua najbolje je da se što prije izgubite. Popijte negdje kafu, iskulirajte u obližnjem parku.

U suprotnom, poslodavac može steći pogrešan utisak o Vašem djetetu, i etiketirati ga kao lijenu, neodgovornu, plašljivu i nesigurnu osobu.

6. PODRŽITE IH DA RADE SEZONSKI POSAO.

Pa šta ako Vaša kćerka radi kao sobarica u hotelu za 300€ i živi sa još 3 djevojke u istom stanu? Pa šta ako hrana nije neka? I šta ako je smršala 2kg za mjesec dana?

Ja ne bih brinula. Brinula bih kad bi moja kćer sa 25 godina čekala neko bolje vrijeme. Posebno ako sam joj ga lično ja obećala!

Ja sam sa dvadeset dvije godine i već 4 godine radnog iskustva živjela u brodskoj kabini veličine dva sa dva, ispod mora i bez prozora, sa osobom koju ne poznajem, jela totalno nezačinjenu hranu i radovala se kada se u brodskoj menzi služi pizza, hot dog ili hamburger, radila po 13h dnevno, ustajala u 5 ujutru, vukla prljave kutije i kolica kroz hladni magacin, i evo me danas – živa i zdrava.

A tek šta sam sve naučilaaaa…

7. PODRŽITE VOLONTERSKO ISKUSTVO.

Ne obeshrabrujte djecu da stiču volontersko iskustvo, jer ono može biti odlučujući faktor. Volontersko iskustvo govori u prilog tome da je Vaše dijete odgovorna osoba, koja je spremna na rad pod pritiskom (i to uglavnom bez zarađenog dinara, jer je ne motiviše isključivo novac), na razna odricanja i na konstantno učenje i usavršavanje.

Da li biste voljeli da Vaše dijete neko ovako opiše?

Onda, podržite volontiranje!

 

Dragi roditelji, danas ne postoji stalan posao.

Statistika pokazuje da se mlađa generacija u prosjeku zadrži 30 mjeseci na jednom poslu. To znači da su rani poslovi dio procesa učenja i pravi momenat da Vaše dijete stekne osobine i vještine koje će se tražiti u skoroj budućnosti.

Traženje posla uglavnom nije zabavno.

I sam posao je nekad pravi smor.

Ali pustite vašu djecu da to sama otkriju.

Bićete mi posle zahvalni 🙂

 

 Bojana Perović  

 

život, poslije, otkaza

Život poslije otkaza