Od strasti do biznisa – Škola mjuzikla “Eudven”

/in /by

Kada biste me pitali šta je najvažnije za uspješan biznis, bez dvoumljenja bih rekla – strast prema poslu koji obavljate!

Ali što više pričam sa ljudima, polako shvatam da je ovaj savjet sam po sebi frustrirajući za mnoge.

Naime, mnogi ljudi naprosto ne mogu da definišu svoju strast, ili ih imaju previše i ne pronalaze neko srednje rešenje a ne mogu ni da se opredijele za jednu od njih, ili još gore – poznaju svoje strasti ali ne nalaze način da rade to što ih ispunjava.

Zašto je tako?

Zato što je često naš sistem želja pogrešan!

Imamo previše opcija i ne znamo u šta da investiramo. Ili želimo stvari samo zato što ih i drugi žele. Možda i dobijemo šta želimo, ali onda shvatimo da to više ne želimo. Ili želimo previše stvari odjednom. I želimo sve to sada! Želimo instant zadovoljenje naših potreba i želja!

Pa koje je onda rješenje?

—

Strast se ne pronalazi tako, odjednom. Ona se gradi, vremenom, i sa puno strpljenja. To je proces otkrivanja, a ne ideja koja se odjednom pojavi u vidu sijalice iznad tvoje glave.

—

Ako imaš više od 25 godina i još uvijek ne znaš koja je tvoja strast, možda samo nisi dovoljno istražila? A da bi istraživala, potrebna je hrabrost. Kada si hrabra, onda možeš i da se usudiš da probaš neke nove stvari, nije te strah da li ćeš ispasti glupa ili smiješna ili možda pogriješiti. Trebaš da se igraš sa životom i prestaneš da brineš o svojim strastima na neko vrijeme.

Promijeni perspektivu!

Shvati da MOŽEŠ da radiš šta god želiš u svom životu!

Okruži se ljudima koji su živi dokazi toga!

Jedan primjer kako se otkriva strast i ista pretače u uspješnu poslovnu ideju je upravo moja današnja gošća – Lidija Vuletić, vlasnice škole za mjuzikle “Eudven”.

Škola za MJUZIKLE, heeej – kakva ideja!!! 

Kada si prvi put došla na ideju da osnuješ „Eudven“ – odakle je došla inspiracija, i ko ti je bio uzor?

Volim mjuzikle, oduvek sam ih volela. Kao dete, mama mi ih je puštala kada sam bila tužna ili kada stvari nisu bile dobre kod kuće, te su mi prirasli srcu. Na žalost, put u životu i život u Srbiji, me nisu doveli do toga da se bavim mjuziklima. Završila sam matematičku gimnaziju, zatim organizacione nauke i našla se pred velikim pitanjem – čime se baviti?

Završiti menadžement je najlepša stvar na svetu jer te priprema za SVE, pa sam tako i ja sa znanjem sa fakulteta mogla da kažem da je vreme da počnem da se bavim onime što želim i tako odlučila da pokrenem školu mjuzikla.

Početna ideja je bila, naravno, da otvorim školu u koju bih ja mogla da idem kako bih se ja bavila mjuziklima, i tako je prvo nastala škola za odrasle.

Kako su tekle pripreme: da li si analizirala tržišta, konkurenciju, pripremila biznis plan, kako si se organizovala po pitanju pronalaženja kadra, prostora itd.?

Moram biti iskrena i reći da ja nisam mnogo razmišljala o svemu tome. Upustila sam se u preduzetništvo bez ikakve pripreme. Mladost – ludost 🙂

Samo sa idejom sam se prijavila na konkurs Erste banke pod imenom SUPERSTE i dobila ga.

Kako sam pre toga radila u jednoj maloj operskoj kući, koleginice su mi pomogle da dođem do svoje prve profesorke pevanja, ona je pomogla da dođemo do profesora glume, on nas je doveo do profesorke plesa i tako se gradila mala mreža ljudi koji u Eudvenu rade.

Tada sam pronašla čoveka koji je otvarao bar u Beogradu i koji mi je ponudio da besplatno radimo u njegovom baru i držimo časove, ali posle jedne probe su se profesori pobunili, te sam imala samo 7 dana da pronađem drugi prostor za školu. Okretala sam nekoliko plesnih sala u Beogradu dok nisam našla onu koja mi je tada odgovarala i tako smo zvanično počeli.

Sada naravno stvari malo drugačije funkcionišu, pred svaki novi projekat malo duže razmišljam i istražujem, pišem planove, budžete itd.

Pričaj nam o prvom klijentu 🙂  Da li je bilo teško doći do njega, i kako je to izgledalo?

Kao što sam rekla, prijavila sam se na konkurs Superste od strane Erste banke, i jedan od segmenata konkursa je bio zadatak da se privuku ljudi na Facebook i Twitter stranicu projekta, te sam morala da molim ljude da mi šeruju stranicu i pričaju o školi.

Kako ovakvih škola nema, ljudi koji vole da pevaju, plešu i glume, su se sami prijavili. Njih šestoro 🙂

Moja prva učenica je i moj omiljeni učenik svih vremena. Ona se prijavila tri puta, bila je najduže u školi i zaista je živela Eudven san sa mnom tada.

Da li si u početku imala materijalnih poteškoća, i kako si se izborila sa tim?

Od Erste banke sam dobila 200.000 rsd (oko 1800 eur) i to mi je bila velika pomoć na samom početku jer drugačije ne bih mogla da plaćam i profesore i prostor.

Tada sam bila i stalno zaposlena ( i dalje sam) u drugoj firmi i od plate sam živela i pokrivala dugove, a nekada su mi pomagali i roditelji.

Kako izgleda jedan dan u Eudvenu?

Dan u Eudvenu je uvek drugačiji 🙂

Naša deca imaju sat vremena plesa, sat vremena pevanja i sat vremena glume svake nedelje. Kada sam sa njima, dan je zabavan, skačemo, grlimo se, pevamo, postavljamo režiju, imitiramo roditelje itd… kada nisam sa njima, radim sa profesorima na pisanju pesmica i tekstova, obrađujem slike i snimke, pravim rasporede, organizaciju nastupa i predstava, dogovore sa sponzorima, medijima, scenografima itd.

U koji segment svog biznisa danas najviše ulažeš?

Ovo je jako teško pitanje, jer se ulaže u mnogo toga.

Svakako da jako puno ulažem u marketing jer je škola i dalje mala i potrebno je dosta reklama kako bi se širila priča. Beograd ima hiljadu školica plesa, baleta, glume itd, i jako mi je važno da se za Eudven čuje.

Ja ulažem i u dobre profesore, moji profesori imaju veliko iskustvo i jako mi je bitno da ostanu kod mene i da rade za Eudven.

Osim škole mjuzikla za djecu, ti imaš i školu mjuzikla za odrasle i Školu Burleske i Kabarea (nemaš pojma koliko mi je žao što nismo u istom gradu!). Sa kim je teže raditi – sa odraslima ili sa djecom? Da li se možda odrasli tokom časova pretvore u djecu?

Apsolutno sa odraslima!

Sa decom je predivno raditi i nije uopšte teško. Nekada budu teški roditelji, ali sam sa njima naučila kako da se borim, ali odrasli umeju da budu jako naporni. Svako dođe sa različitim ciljem, sa posebnim željama, često imamo ljude koji nisu talentovani, ljude koji imaju jako nisko ili jako visoko samopouzdanje, zaista se srećemo sa svačim.

Sa decom je bitna samo ljubav i posvećenost, oni to cene i vrednuju na svaki mogući način.

Ti imaš fenomenalan storytelling – bravo! Od koga si učila? 🙂

Hvala puno! Iskreno, ja samo mnogo maštam i puno volim da pričam, pa mi je došlo nekako i prirodno. Mnogo toga učim kroz druge blogove, portale i instagram priče.

Ono što meni najviše pomaže su bajke, jako često čitam dečije bajke i one me inspirišu za priče koje kasnije pričam.

Koliko je planiranje bitno za svoj biznis? (Ako je bitno, a vjerujem da jeste, koliko unaprijed je potrebno da planiraš, da li praviš to-do liste, imaš li neke alate…)

Imam TO DO liste jer ih OBOŽAVAM! Nisu mi neophodne, ali ih jako volim, bolje se osećam kada ih imam. Ne koristim nikakve aplikacije, samo sveske, imam desetine svesaka punih planovima, idejama, rasporedima, motivacijama, citatima itd.

Generalno, planiranje je jako bitno, ali i informacija da nikada ne ide sve po planu. Plan služi kao putokaz, a jako se često desi da stvari budu mnogo bolje od planiranih, i tada se kreiraju nove liste, novi ciljevi itd.

Kako se boriš sa padom motivacije (ako imaš da preporučiš neku knjigu, podcast, video, možda imaš svoj vision board… šta god misliš da je korisno)

Pad motivacije je mnogo težak. Meni najviše pomažu moji đaci, jer mnogo vole Eudven i cene trud i rad i jako se svemu raduju, pa kada ja padnem njihova sreća me podigne.

 

 

Što se tiče knjiga, ja volim Robina Šarmu, on me uvek motiviše… a za podkaste volim Sunny – youtube stručnjaka. Svakako da nekada gledam i motivacione klipove na youtube, googlam kako da se motivišem i slično. Nekada zovem prijatelje da me podsete zašto radim to što radim, a nekada prosto preplačem, uzmem slobodan dan i sutra krenem sve ponovo.

 

————–

Prošlog mjeseca Goga Balaban nas je naučila da budemo autentične, kreativne, pune ljubavi i svjesne da to zaista i jesmo. Njena knjiga “Buđenje Boginje” već uveliko osvaja čitaoce širom regiona, a intervju sa njom možeš pronaći na ovom linku.

LEKCIJA #6:

Lidija je neko ko svoj posao radi sa puno strasti, i uvjerićeš se u to ako posjetiš njen Instagram profil. Strast je obavezan uslov ako želiš da živiš ispunjen život koji ćeš obožavati! Ona ti je možda ispred nosa, ali nisi dovoljno otvorena da je vidiš. Preispitaj sebe, popiši svoje hobije, vodi dnevnik, čitaj što više, odvoji vrijeme da budeš sama, razmišljaj šta je to što bi mogla da radiš pa i kad bi znala da nećeš biti plaćena.

Budi otvorena da saznaš, i tvoja strast će sama isplivati. A jednom kada je pronađeš, suočićeš se sa stvarnošću. Biće teško. Može biti i jako neprijatno. Ali to će biti momenat odluke. Da li si spremna da se žrtvuješ za tu strast? Da se suočiš sa neprijatnostima? Da li imaš strpljenja da čekaš plodove svog rada? Da li si spremna da se boriš?

Ako je odgovor na ova pitanja “Da”, čestitam – upravo si otkrila svoju strast, i stala na prvu stepenicu svog preduzetničkog puta 🙂

————–

Sa namjerom da te motivišem da počneš da razmišljaš o karijeri preduzetnice, svakog mjeseca objavljujem svoj razgovor sa uspješnim preduzetnicama i onima koji su na početku svoje preduzetničke karijere, a koje će sa tobom podijeliti svoja znanja, možda ti dati neke nove ideje, i sasvim sigurno te inspirisati da pokreneš već jednom tu svoju biznis ideju! Preduzetništvo jeste neka vrsta karijernog puta, ali je iznad svega stil života u kojem hrabri ljudi pronalaze konstantnu inspiraciju. Da li si i ti jedna od njih?

 

Ako imaš pitanja za mene ili moje sagovornice preduzetnice, slobodno me kontaktiraj putem mejla office@minutadoposla.com i potrudiću se da tvoje pitanje stigne na pravu adresu 🙂

 

Goga Balaban – Buđenje Boginje u tebi

/in /by

Stoljećima unazad žene su povezivane sa slabošću, požrtvovanošću, bespomoćnošću, međuzavisnošću i pretjeranom senzitivnošću. Biti žena zapravo je jedna stvar, ali prihvatiti i koristiti svoj puni potencijal kao žena je nešto sasvim drugo.

Bez obzira na to da li živimo u muškom ili ženskom tijelu, mi posjedujemo obje energije – mušku i žensku, Yin i Yang, Shiva i Shakti, kako hoćeš. Božanstvena muška energija manifestuje se unutar nas kao davanje, djelanje, konkretno znanje i saznavanje, individualnost, logika, ambicioznost, dominacija. Ženska energija sa druge strane je sva u primanju, kreativnosti, ljubavi, intuiciji, harmoniji, spremnosti da oprostimo, umiranju i rađanju, iscjeljivanju i cjelovitosti.

U svijetu u kom živimo  ženska energija ne samo da se ne slavi već se i potiskuje. Od nas žena se traži da posjedujemo i pokazujemo više muške energije koja nas čini sposobnima da komandujemo, vodimo svoje biznise, borimo se kroz život i uopšteno budemo prihvaćene. Drugim riječima – mi živimo u muškom svijetu!

Ta muška energija se ogleda u kvalitetima kao što su snaga volje, nezavisnost, kompetitivnost, samouvjerenost i mnoge druge koje su neophodne da bismo uspjele u savremenom svijetu. Naravno, sve ove crte su nam i dozvolile da budemo žene preduzetnice, žene lideri, žene-majke-kraljice. Ipak, one su nas dovele do toga da počnemo da gubimo dodir sa našom pravom moći – magijom koja čuči unutar svake od nas – ženskom energijom.

Kako nam je neophodna i muška energija da bismo u današnjem svijetu opstale, moramo znati da je ključ uspjeha balans, odnosno postizanje harmonije između ove dvije energije. Ako do danas nisi bila svjesna ove magične energije u sebi, pozivam te da nastaviš da čitaš dalje jer danas pijem virtuelnu kafu sa Gogom Balaban – ženom u čijoj knjizi „buđenje Boginje“ uživam poslednjih dana!

 

Sjećaš se Milice Kljajić koja živi od iznenađenja? E pa, upravo od nje sam dobila ovu knjigu na poklon, u momentu kada mi je stvarno bilo potrebno neko osvježenje ovog tipa. Dokaz da je žena ženi prijatelj, da se ženske energije prepoznaju i jedna drugu podržavaju.

 

Goga je osnivačica Curriculum Vitae Centra u Novom Sadu, i podijeliće sa nama kako je izgledao njen početak i kako je uspjela da realizuje svoju ideju da osnuje mjesto u kom bi žene bile „srećne, kreativne, lijepe i zdrave“.

 

Kako si došla na ideju da osnuješ Curriculum Vitae Centar i zašto baš to ime?

Radila sam kao HR menadžer nekoliko godina u jednoj novosadskoj kompaniji gde sam stalno čitala CV-eve koje su ljudi slali. U tim njihovim tokovima života, oni su samo navodili gde su se rodili, šta su završili, gde su radili i to mi je bilo tužno. Tako sam počela da pišem tokove života svih onih bića na koja sam nailazila – CV jednog gospodina, Cv kopača po kontejnerima, CV ostavljene žene, Cv zaljubljene žene itd.

Shvatajući da nisam osoba koja je stvorena za kompanijske strukture i pravila, jer sam npr. najproduktivnija u osam uveče, a ne od devet do pet, odlučila sam da napustim tu priču i počnem da pišem sopstenu. Tok života ili Curriculum Vitae Centar bio je više nego jasan izbor.

Da li si, kada si pokretala svoju priču, imala neki plan, viziju, nazovi to kako hoćeš – o tome u kom smjeru bi se tvoja djelatnost mogla proširiti?

Sa prijateljicama i kumom sam pre 20 godina maštala da bi mogao da postoji jedan centar u koji bi dolazile žene, osnaživale se, mesto gde bismo bile srećne, kreativne, lepe i zdrave. Međutim, kada sam osnovala centar, nisam imala ideju da ću u njemu držati predavanja i imati sve one sadržaje koji danas postoje. Ideja je bila da se u njemu sa svojom prijateljicom Cecom koja je psiholog bavim tokovima života, na razne načine. Vremenom su ideje pristizale, radionice se umnožavale, širila se ta naša energija i danas se u centru zbiva mnogo toga.

Kada si osnivala svoj biznis, čega si se najviše plašila? Da li si imala potrebnu podršku (kako moralnu, tako i finansijsku), koliko sredstava ti je bilo potrebno, da li si sve radila planski ili po osjećaju…?

Imala sam podršku supruga koji sa sobom nosi jaku mušku energiju i koji je na sebe preuzeo brigu o porodici. Bila sam oslobođena egzistencijalnih strahova, a nisam imala ni strahove druge prirode – znala sam da je to ono što treba da uradim i uradila sam.

Strah je jedna od najstrašnijh stvari koje nam život, auriteti, okolina, škola nametnu. Razne su vrste i uzroci strahova – da li smo dovoljno dobri, pametni, lepi, obrazovani, dopadljivi. U suštini treba da budemo svesni da ne moramo biti ništa od toga, da bismo bili vredni ljubavi. A kada ima ljubavi, one istinske, prema samom sebi i prema iskri božanskog u sebi, onda nema ni mesta za strah.

Žena sam intuicije i ona me vodi nepogrešivo u životu, pa i u Curriculum Vitae Centaru. Ako bih imala samo jednu jedinu poruku koju treba da prenesem ženama koje ulaze u svoj posao, to je da slušaju svoju intuiciju. Ona nikada ne laže i uvek radi za naše najveće dobro. Samo je pitanje da li mi to umemo da vidimo ili mislimo kako naš um zna najbolje šta je to što je dobro za nas (u ovom trenutku).

A onda si jednog dana „probudila“ Boginje u sebi 🙂 Pričaj nam o tom momentu – kako si se osjećala, šta je sve nestalo a šta je došlo u tvoj život?

Moje nelogično interesovanje za Boginje, izučavanje arhetipova u grčkoj mitologiji mi je donelo nešto što sam kasnije saznala da se zove trenutno buđenje svesti. Čula sam poruke Boginja i znala sam da odmah moram da ih zapišem. Posle toga više ništa nije bilo isto. Verujem da sam u tom trenutku bila spremna za to i dobila sam predivan poklon.

Taj osećaj ne može da se poredi ni sa čim drugim u životu. Možda bi mogao da bude sličan osećaju koji imaju ljudi koji su rođeni slepi, a onda tokom života lečenjem dobiju mogućnost da vide boje i oblike i tako spoznaju jedan novi nivo realnosti.

 

Kao logičan nastavak uslijedilo je buđenje tih Boginja i u drugim ženama kroz tvoj program „Buđenje Boginje“. Da li si se plašila da druge žene neće shvatiti o čemu im govoriš?

Neke žene nisu shvatale o čemu govorim. Neke ne shvataju i dalje, a neke nikada neće shvatati. I to je sasvim u redu. To me ni malo ne plaši. Znam da svaka od nas ima svoj put i da na njemu prolazi ono što je potrebno. Ja znam da je moj put da sa drugim ženama delim poruke Boginja i da im pomažem da u sebi probude tu iskonsku žensku energiju.

Rasterećena  strahova, žena može da kaže životu: „Pa, šta?“, na sve što se dogodi.

Prelepo je raditi sa ženama koje su odlučile da se oslobode predrasuda, da se otvore duhovnosti, kreativnosti, senzualnosti i svim onim prelepim energijama koje su nama kao bićima date.

Kako izgleda taj program – kroz koje faze žene prolaze tokom njegovog trajanja?

Program koji je spoj psihologije, intuicije i iskustva, ima četiri modula. Učimo žene kako da dođu do sebe, do svoje suštine. Mi ih tokom programa podsećamo ko su, prateći ih na tom putu buđenja i osvetljavajući im put.

Na prva dva modula koristimo najviše psihološke i projektivne tehnike, a na druga dva im pridružujemo i razne spiritualne tehnike poput tehnike ljubičastog plamena. Na prvom modulu se žene čiste od strahova, prateći energiju mačke. Kada se reše toga, žene se podsećaju svoje prave prirode, ali nemaju često još uvek hrabrosti da je pokrenu. Sistem se budi i želi da ženu zadrži u starom stanju. Na drugom koraku se zato žene osnažuju da mogu da pokažu ono što je njihova autentična stvarnost – da se okrenu svojoj kreativnosti i intuiciji. Za to je ključno povezivanje sa ženskim centrom i spuštanje svesti u karlicu, umesto njenog zadržavanja u glavi gde je centar muške energije. I na kraju – žene se uče da se međusobno povežu, da se prihvataju i podržavaju, jer za sve nas na ovom svetu ima mesta.

U tvojoj istoimenoj knjizi, koja je prije dvije sedmice ugledala svijetlo dana, pišeš o tome da i muškarci mogu da probude žensku energiju. Pošto među mojim čitaocima ima i muškog roda, kaži nam kako je to moguće i kako im to može pomoći?

Tako je, knjiga se i zove „Buđenje Boginje – aktivacija ženske energije u ženama i muškarcima“. Svaka osoba, bilo žena, bilo muškarac ima u sebi i mušku i žensku energiju. U svakome od nas postoji androgina, i mi po uzoru na to i tragamo za spajanjem sa drugim polaritetom u životu. Dakle, u ženi postoji muška energija, kao što i u muškarcu postoji ženska. Važno je da osvestimo i jedno i drugo i da ih koristimo na pravi način, te da negujemo one energije koje su dobre za nas. Muškarac se oslanja na žensku energiju kada sluša svoju intuiciju ili kada se bavi potomstvom, žena aktivira svoju mušku energiju kada se bavi nekim racionalnim poslovima. U zavisnosti od uloga koje nam život donosi i situacija u kojima se nalazimo, potrebno nam je da u sebi aktiviramo neki od arhetipova, bilo da smo muškarac ili žena. Uskoro ću pisati više i o buđenju Bogova…

Ko ti je bio inspiracija, i odakle si crpila svu potrebnu energiju?

Jednom kada se povežete se univerzumom, to je nepresušan izvor energije. Onda shvatite da više nikada ne morate da se plašite davanja, u smislu da za vas nečega neće biti dovoljno, jer kroz davanje i deljenje sa drugima, vi u stvari dobijate.

Inspiraciju vidim svuda oko sebe, u telefonskom pozivu koji dobijem, u sceni koju vidim na ulici, u rečenici koju pročitam, meditaciji u koju uđem. Najveća inspiracija su mi moje troje dece i to kako oni gledaju na svet, koliko su različiti i posebni. Kada pogledam njihove živote, znam da sve ovo ima smisla i da zaista živim ono što pišem u knjizi.

Da li uspješno uspostavljaš balans između porodičnog i poslovnog života? Ako imaš neki trik za nas kojima to nekad ide malo teže – jedva čekamo da ga čujemo! 🙂

Poznati biznismen Džek Velč je rekao: „Ne postoji razvnoteža između posla i privatnog života. Postoje samo izbori između posla i privatnog života, o njima morate da odlučite i svaki ima posledice“. Žena ne sme da se bori, jer kada uđe u „mode“ borbe, ona je u domenu muške energije i time narušava svoju prirodu. Ona treba da nađe načina da dobije podršku. Kreativnost, koja je svojstvena ženi može joj biti od velike pomoći da osmisli način kako da dođe do toga.

Takođe, svaka žena treba da kaže sebi da nije potrebno da bude savršena po nečijim tuđim standardima, da je savršena baš takva kakva jeste – i kad nije stigla da skuva ili opegla i kada je propustila jedan sastanak, sve je to u redu.

Podijeli sa čitateljkama tvoj recept za uspjeh – kako da mi postanemo uzor i motivacija drugima?

Budite ono što jeste. Naša suštinska priroda nije opterećena egom i strahovima. Najbolje da živite, govorite i mislite slobodno, bez opterećivanja. Drugi će prepoznati vašu energiju.

Osim svoje knjige „Buđenje Boginje“ (koju upravo čitam i za sada je ispuštam iz ruku samo kad baš moram 🙂 ), da li postoji neka literatura preporučila mladim ženama koje planiraju da pokrenu svoj biznis?

Mladim ženama koje se spremaju da uđu u biznis ne bih preporučila da se zatrpaju knjigama o biznisu. Preporučila bih im da poslušaju svoju intuiciju. Neka uđu u knjižaru ili biblioteku i neka poslušaju unutarnji glas koji će ih već odvesti do nekog rafa. Ili neka pitaju bibliotekarku/prodavačicu šta bi im preporučila. Prava knjiga će naći put u njihov život.

Ili neka poput tebe, objave da su spremne da pomognu nekome, a da bi volele da za uzvrat dobiju knjigu. Verujem da je za ženski biznis mnogo važnije pročitati knjigu o duhovnosti ili kreativnosti, ili bilo čemu što vas raduje, nego knjigu iz ekonomije.

 

Inače, Goginu knjigu “Buđenje Boginje” možeš poručiti online na ovom linku. Ja naprosto uživam u svakom napisanom redu, znam da ćeš i ti 🙂

 

—————

Srećna sam da sam okružena ženama koje puno daju i dobijaju zauzvrat mnogo više. Prošlog mjeseca smo od Jelene Marković naučili da je za uspješan biznis veoma važno da budemo autentični, posebno ako je riječ o biznisu koji se bavi prodajom usluga. Kompletan intervju sa Jelenom pronađi ovdje.

LEKCIJA #5:

Goga nam poručuje da je prihvatanje sebe onakve kakva jesmo i ljubav prema sebi takvoj ključ svega! Ne moramo biti savršene, ali moramo biti takve kakve jesmo – slobodne, pune ljubavi, autentične, kreativne i iznad svega svjesne da to zaista i jesmo! Ovakvo stanje nam je prirodno skoro kao i disanje, ali smo ga zaboravile žureći da se dopadnemo drugima oko sebe, da budemo jake, uspješne, čvrste i moćne! Žena ženi može biti najbolji prijatelj, oslonac i podrška. Dijelite svoju energiju nesebično, i ona će vam se kao bumerang vratiti. Ali još jača, čvršća, slobodna i nezaustavljiva!

————–

Sa namjerom da te motivišem da počneš da razmišljaš o karijeri preduzetnice, svakog mjeseca objavljujem svoj razgovor sa uspješnim preduzetnicama i onima koji su na početku svoje preduzetničke karijere, a koje će sa tobom podijeliti svoja znanja, možda ti dati neke nove ideje, i sasvim sigurno te inspirisati da pokreneš već jednom tu svoju biznis ideju! Preduzetništvo jeste neka vrsta karijernog puta, ali je iznad svega stil života u kojem hrabri ljudi pronalaze konstantnu inspiraciju. Da li si i ti jedna od njih?

 

Ako imaš pitanja za mene ili moje sagovornike preduzetnike, slobodno me kontaktiraj putem mejla office@minutadoposla.com i potrudiću se da tvoje pitanje stigne na pravu adresu 🙂

 

SmartChange – Autentičnost kao ključ uspješnog biznisa

/in /by

Kada si zadnji put odlučila da promijeniš nešto u svom životu, bilo da je to promjena u tvom ponašanju ili da je u pitanju promjena sredine?

Ja sam recimo, za promjenu, nedavno okrečila dnevni boravak, promijenila boju kose i kupila nove patike.

Isto tako, ne tako davno sam počela nešto ozbiljnije da se bavim samom sobom i promjenom svojih navika (uključujući rano buđenje i isto tako što raniji odlazak na spavanje) i pretjeranih reakcija na sasvim obične promjene raspoloženja mog trogodišnjeg sina.

I mogu ti reći da je ovaj rad na sebi je bio mnogo teži nego što sam očekivala, jer je sticanje novih radnih navika zahtijevalo određene napore i odricanja na koja nisam uvijek bila spremna. Počela sam da čitam i učim više o mentalnoj higijeni, i došla do zaključka da moram da počnem da brinem malo više o sebi kako bih mogla više da ponudim drugima.

Osim što svakodnevno slušam razne podcast-e, razgovore sa TED-a, audio-knjige, čitam razne članke i e-knjige, na društvenim mrežama pratim par inspirativnih profila sa čijim sadržajem volim da započnem dan.

Znaš ono kad vidiš da je taj neko izbacio Story i jedva čekaš da klikneš da vidiš o čemu danas piše?

E, onda moraš da upoznaš ovu ženu, jer je ona definitivno jedna od njih!

Ona je neko za koga je sreća “bliskost sa zdravim granicama. Kretanje u pravom smjeru, makar i puževom brzinom. Nezavisnost i sloboda, osjećaj da smo odrasli i da možemo da se nosimo sa životom. Biti prisutan u sada i ovdje.
Prihvatanje sebe. Voljeti sopstvene izbore i uživati u njima.”

Predstavljam ti Jelenu Marković – magistra komunikologije, NLP mastera i coacha, i osobu koja se krije iza Mreže za lični razvoj SmartChange.

Jelena se već godinama bavi koučingom, za koji su joj u početku govorili da kod nas u Crnoj Gori ne može da bude profitabilan. Ipak, ona je odlučila da posluša svoj instinkt, i danas je samoj sebi i više nego zahvalna na takvoj odluci!

 

Sjećam se priče o bumbaru, koji prema svim zakonima fizike i aeorinamike ne može da leti jer su njegova krila previše mala u odnosu na tijelo. Ipak, on leti, jer – NE ZNA DA ON TO NE MOŽE! I tebi su, kao i mnogima od nas, rekli da life coaching (kao i ostale vrste coaching-a) kod nas u Crnoj Gori nema da može, zar ne? Kako si se izborila sa tim?

Kao i za mnogo stvari u životu – riješila sam da se ne borim. Umjesto toga, moja strategija je bila da pokušam da razumijem i da krenem odatle. Prvo, vidjela sam da ljudi prije 5 godina nisu u toliko velikoj mjeri imali predstavu šta je koučing. Moja strategija je bila da samo sa puno razumijevanja objasnim šta je to što ja radim, i to na najjednostavniji moguć način – pomažem ljudima da prevaziđu životne probleme i ostvare svoje ciljeve. Toliko je prosto.

Objašnjavala sam preko Facebooka, u kafićima u 1 ujutro, na slavi, u supermarketu, u taksiju, u čekaonicama i u redovima i na žurkama i svuda. Mislim da mi je to bila glavna strategija – objasniti drugima šta je to i zašto im može biti korisno. Drugo, pomirila sam se sa tim da možda neću uspjeti, to mi je bilo prihvatljivo i bila sam spremna na taj rizik. I treće, jako sam vjerovala u svoje znanje i rad. Mnogo manje sam se bavila drugima, a mnogo više sam se bavila time šta ja imam i šta mi je još potrebno da bih uspjela.

Imaš diplomu iz novinarstva. Kada i kako se rodila ideja da se baviš life coachingom?

Ne umijem da definišen jasan trenutak. Pošto sam diplomirala, onako štreberski u junu, shvatila sam da to nije to. Novinarstvo me nije pokretalo iznutra. Bilo je ljeto 2012. i ja sam pila kafu sa roditeljima u bašti hotela Grand na Cetinju i pričala sam im kako sam otkrila nešto što se zove NLP. Nisu u početku shvatali šta je to, ali su bili zainteresovani i ja sam im prepričavala šta sam sve čitala o tome. Sigurno su me dobrih sat vremena slušali sa puno pažnje. I onda su rekli: „Pa dobro, šta tebi treba da bi se ti bavila time“. Kad su oni to izgovorili, to je zvučalo tako nekako jednostavno i logično, došlo mi je bilo da ih izljubim u tom trenutku! I tako je krenulo… Prvo edukacija, pa praksa, a onda nakon par godina i prvi klijenti.

Kako si došla do prvog klijenta? I da li si (i gdje) u početku najviše griješila?

Prvu klijentkinju sam imala 2014. godine. Zaključila sam da u početku mogu da iskoristim svoje znanje da pomognem nekome ko je malo mlađi od mene da ostvari neki cilj vezan za obrazovanje. Još uvijek sam bila nesigurna i to je bila oblast u kojoj sam se osjećala stabilno i dobro. Tada sam još uvijek živjela u Beogradu i na nekoj beogradskoj studentskoj Facebook grupi sam izbacila kratku objavu o tome kako radim koučinge sa studentima, i ta djevojka mi se javila. Imala sam toliku tremu prije njenog dolaska, da sam mislila da ću se onesvijestiti. Kao da treba da radim operaciju na mozgu, a ne jedan koučing. Radila sam iz svog stana, tako da sam cijeli stan detaljno oribala, kao da mi dolazi sanitarna inspekcija. Kad je ona pozvonila na vrata, bilo je jasno da smo obje zbunjene i da niko tu nema pojma šta radi.

Griješila sam, naravno, griješim i sada. Ono što se vremenom popravilo je to što sada bez problema priznajem i prihvatam grešku. Otvoreno klijentu kažem: „Znaš šta, ovo što sam te sada pitala nas vodi u smjeru koji nam uopšte nije koristan i mislim da nije trebalo da povedem razgovor ovamo… Izvini zbog toga, ‘ajde da se vratimo na…”. Ljudi to jako cijene i zahvaljujući tome idemo brže, imamo iskrenije odnose i postižemo još bolje rezultate. Najveća greška koju sam pravila u početku je bila ta što sam se svim silama trudila da predstavim kao da sve radim savršeno i da ja nikad ne pravim greške. Ne znam čime da se bavite u životu i ne znam na kom vrhunskom nivou da ste u svojoj profesiji, opet ćete nekad, nekako pogriješiti. Onda kada sam prestala da se opsijedam time kako ću nešto “zeznuti” i fokusirala se na to kako da dođem do cilja uprkos tome što ćemo svi malo da brljamo usput, tada je sve krenulo na bolje.

A u kontekstu vođenja biznisom, brljala sam pošteno. Finansije su mi bile u haosu i nisam vodila evidenciju. Zanemarivala sam važnost biznis plana. Nisam bila dovoljno fokusirana na marketing. Mislim da su to sve one tipične početničke greške i milo mi je što sam ih prošla jer sam puno naučila iz njih!

Ja sam prošle godine imala tu sreću da te kroz projekat IPER-a “dobijem” kao mentora. I dalje si, i uvijek ćeš biti, moja mentorka 🙂 A da li si ti imala mentora? I ako jesi – kako si znala da je baš taj mentor pravi?

Bilo je zadovoljstvo biti mentor u takvom projektu, mada sam ja to sve vrijeme doživljavala kao neku korisnu razmjenu… Svi smo mnogo naučii iz tog procesa.

Nisam nikada imala mentora u tom formalnom smislu, prosto nije bilo takvih projekata kada sam ja bila na svom početku. Ali je bilo puno ljudi koji su odigrali tu ulogu. Mislim da mi je najznačajniji bio kontakt sa Natašom Đukanović koja me nije ni poznavala kada je pristala da pođe na kafu sa mnom i posavjetuje me šta mogu da uradim da unaprijedim Smart Change. Fasniciralo me je koliko je nesebično podijelila znanje sa mnom i koliko je iskreno navijala za mene. Nisam znala zašto je važno da je poslušam za blog i za društvene mreže, prosto mi je izgledalo da zna što priča i shvatila sam da nemam šta da izgubim. I dalje kad mi “prigusti” znam da mogu da se oslonim na to da će Nataša biti tu da da dobar savjet i da me motiviše i inspiriše. Mislim da to i jeste glavna uloga dobrog mentora – ne da radi išta umjesto tebe, nego da te pogura kad zapneš kako da uradiš sve sam.

Pokušaj da nam dočaraš kako izgleda biti tvoj klijent – šta da očekujemo, kako da se ponašamo, kako da se pripremimo?

Ponekad dok razgovaram sa ljudima vidim da imaju utisak da ih ja nešto “čitam”, “proučavam”, “analiziram”… Kao da bih ja ikad mogla da otkrijem nešto više od onoga što sami već znaju i kao da imam nekakvu super-moć da čitam misli.

Kada klijenti dođu prvi put kod mene, najčešće su nervozni, napeti ili anksiozni. I to potpuno shvatam, odlazak na veoma intiman razgovor sa nekim koga prvi put vidiš je veoma stresan. Zbog toga se trudim da napravim da taj prvi kontakt bude što prijatniji i relaksiraniji. Na prvom susretu objasnim malo kako koučing izgleda, koliko traje, šta mogu da očekuju… I onda dozvolim klijentu da sam odluči koliko želi da otkrije na tom prvom susretu, ne postavljam previše pitanja. Vjerujem da rad na sebi treba da ide postepeno i da neko prirodno ima sporiji a neko brži tempo.

Kod nas je, reklo bi se, intelektualne usluge vrlo teško naplatiti. Koji je najveći izazov sa kojim si se suočila u tvom poslu?

Bilo je ljudi sa kojima sam prije imala odnos “ćao-ćao” kad se sretnemo, a koji su odjednom počeli da me zovu da pijemo kafu kad su shvatili čime se bavim. Ideja je ponekad bila da će dobili koučing koji će samo zvati “popili smo kafu”. Ljudi ne shvataju da to ne može. Ne samo zato što nije fer prema meni i mom vremenu, već zato što je koučing kontinuiran proces, stvari se ne rješavaju poslije jednog susreta i ne može se raditi u kafiću.

Osim ovoga, u početku mi je bilo neprijatno da dam finansijsku ponudu. Jedan veliki dio mog posla je i da držim obuke i treninge za organizacije koje žele da unaprijede komunikaciju u timu. I prve godine sam se svaki put stresirala kad treba da pričamo o finansijama. Mislim da je to jedna od onih stvari koju sam prosto prevazišla iskustvom… Negdje usput sam shvatila da je za naš poslovni odnos fer da se u startu znaju sve informacije, pa tako i ta, i pomirila sam se sa tim da će nekome to zvučati bahato, a nekome preskromno. Uvijek će biti ljudi koji će očekivati da im pružite intelektualnu uslugu za nimalo para, sve po logici “ti to sve već znaš, samo malo da popričaš sa nama i to je to”. Mislim da malo ko shvata koliko je iscrpljujuće cijeli dan raditi na tuđim problemima i da to mora da vrijedi nešto.

Tvoj blog je prepoznatljiv po tvojim crtežima. Kada si došla na ideju da crtaš, i da li je to uticalo na čitanost tvog bloga?

Autentičnost je osobina koju visoko cijenim, i kod sebe i kod drugih ljudi. Kada sam počela da pišem, objavila sam samo jedan tekst sa nekom fotografijom koju sam skinula sa interneta. I nekako mi to nije bilo fer, ne umijem da objasnim. Nije mi se uklapalo, nečim tuđim sam pokušavala da ilustrujem nešto svoje, a to sve nije ličilo na mene.

Ovo nije prvi blog koji sama pišem i ilustrujem. Mislim da je ovo prvi put da javno pričam o tome, ali u srednjoj školi sam pisala blog gdje sam sama pravila svoje male sličice. Crtala sam u Paint-u, sličice su bile veoma malog formata, možda veličice kartice za plaćanje jer su tehnički uslovi bili takvi da ne možeš da kačiš veće slike. Blog sam odavno izbrisala, sličice su otišle zauvijek i često mi je krivo zbog toga. Tada sam pisala kratke priče, to je čitalo možda ukupno troje ljudi, prijateljima i porodici nisam ni pričala o tome jer me je bilo sramota, mislila sam da to ništa ne valja. Ono što je bilo divno iz toga je što sam znala puno toga o tehničkoj strani vođenja bloga zahvaljujući tom malom srednjoškolskom projektu.

Ne bih rekla da ljudi danas ulaze na moj blog zbog crteža, ali mislim da kada vide moj crtež da i bez potpisa znaju da ja stojim iza toga. I drugo, mislim da su crteži odličan način da ljudi vide da je to što čitaju na smartchange.me autentično i iskreno, da nikada nije copy-paste sa drugih sajtova i da iza toga stoji učenje, iskustvo i trud.

 

Autorka: Jelena Marković (Mreža za lični razvoj SmartChange.me)

 

Šta je najvažnije što svi oni koji planiraju da pišu svoj blog moraju da znaju o pisanju bloga?

Najvažnije je strpljenje. Da dosljedno pišeš jedno pola godine ili godinu prije nego što iko primijeti da postojiš. A to je teško. Napišeš nešto za što znaš da je super, i na krjau ga pročita samo deset ljudi. Osjećaj je veoma frustrirajuć. Sve ove druge, tehničke stvari o pisanju bloga možeš da nađeš na tutorijalima na YouTube i zato ne bih da pričam o tome. Ali ovo te niko ne nauči kada tek kreneš – pisaćeš neko vrijeme bez ikakvih rezultata, potpuno neprimijećeno. To je okej, ne treba da se obeshrabruješ, nastavi da radiš to što radiš.

Knjiga koju bi preporučila svima koji žele da svoju karijeru preusmjere u preduzetničke vode?

Ne znam za knjigu, ali bih preporučila svima NPR-ov podcast koji se zove “How I Built This”. Gomila tridesetominutnih emisija koje vodi Guy Raz, u kojima razgovara sa ljudima koji su napravili veoma uspješne biznise od nule (Instagram, Airbnb, Spanx, Vice…) o tome kako su izgledali njihovi počeci. Jedno vrijeme sam umjesto muzike slušala samo ovo kad idem negdje. Koliko me je ovo pokretalo onih dana kada mi nije bilo ni do čega i kada sam razmišljala da poslušam savjete dobronamjernih komšinica i zaposlim se i ja kao i druga omladina negdje od 7 do 3 i da tu dočekam penziju.

 

Jelena pravi super Story-je pa je obavezno zaprati na Instagramu, i budi dio ljudi koji prate njen rad na Facebook-u.

 

—————

Moja gošća u martovskom blog postu bila je Olivera Vlah koja je svoju ljubav prema slikarstvu i umjetnosti uopšte prenijela na izvrsne kolačiće – medenjake koji osvajaju Hrvatsku! U tom blog postu pisala sam o koracima koje svaka žena slična njoj treba da prođe da bi pokrenula svoj biznis, a kompletan tekst pogledaj ovdje. Od Olivere smo naučili da je planiranje veoma važno, pa čak i onda kada nam se čini da nema potrebe za izradom strategije jer se bavimo malim biznisom kakav je njen. Jelenina priča poručuje sledeće:

LEKCIJA #4:

Virtualni sadržaj se prožima kroz svaku oblast našeg života i zatrpava nas svakog dana, čime još više budi našu glad za nečim što je čisto i iskreno. Ono što ljudi danas u digitalnom svijetu žele nije samo proizvod ili usluga, već iskustvo koje dobijaju. Iskustvo koje je iskreno, transparentno i autentično. Primjer autentičnosti je moja današnja sagovornica. Zato lekcija za ovaj mjesec glasi: Uradi ono što se većina ne bi usudila da uradi – budi drugačija!  Autentičnost, odnosno biti onakav kakav jesi u dubini svoje duše čak i kad se “spuste zavjese”, bez lažnog sjaja i idealizacije, je upravo ono što je potrebno svijetu koji se nagledao svega što je lažno ili površno. To je tvoj kec u rukavu i vrijednost na kojoj treba od starta da radiš. Sjeti se ko si bila prije nego što je okolina rekla ko treba da postaneš. I samo guraj taj svoj fazon 😉

————–

Sa namjerom da te motivišem da počneš da razmišljaš o karijeri preduzetnika, svakog mjeseca objavljujem svoj razgovor sa uspješnim preduzetnicima i onima koji su na početku svoje preduzetničke karijere, a koji će sa tobom podijeliti svoja znanja, možda ti dati neke nove ideje, i sasvim sigurno te inspirisati da pokreneš već jednom tu svoju biznis ideju! Preduzetništvo jeste neka vrsta karijernog puta, ali je iznad svega stil života u kojem hrabri ljudi pronalaze konstantnu inspiraciju. Da li si i ti jedna od njih?

 

Ako imaš pitanja za mene ili moje sagovornike preduzetnike, slobodno me kontaktiraj putem mejla office@minutadoposla.com i potrudiću se da tvoje pitanje stigne na pravu adresu 🙂

 

Oli Cookies – Oliverin šećerni svijet

/in /by

Otkriće da želim da budem “sam svoj gazda” za mene uopšte nije bilo iznenadno, jer na tu ideju nijesam došla “preko noći”. Oduvijek sam maštala da imam neko svoje preduzeće (“kad porastem biću glavna!” 😀 ), da imam slobodu da radim koliko želim i sa kim želim, i da budem od koristi drugima. Ali kako sam odrastala, sve je bilo teže da shvatim u kom pravcu želim da idem!

Oduvijek sam imala mnogo interesovanja, i zapravo ne mogu da zamislim kako bi moj život izgledao da sam bila manje radoznala. Sa 5 godina sam čitala (i ćirilicu i latinicu) zbog čega sam rano zavoljela knjige, pa sam maštala da postanem pisac jednog dana! Onda sam kao kao osmogodišnja djevojčica od svoje bake naučila da pletem, vezem i šijem, pa sam sebe zamišljala kao poznatog dizajnera listajući bakine “Burda” časopise (sačuvala sam svaku njenu kolekciju još iz 50-tih, 60-tih, 70-tih i 80-tih godina prošlog vijeka!). Onda sam htjela da budem doktorica, pa glumica, pa prevodilac… Onda sam nekako naglo odrasla, i nijesam više znala šta želim!

 

 

(Ovdje pročitaj moj zadnji blog post u rubrici “Kafa sa regruterom” u kojem sam pisala o izazovima sa kojima se susreću ljudi koji imaju mnoga interesovanja ili šarenoliko radno iskustvo!)

 

Kako nijesam znala šta da tražim, odlučila sam da se prepustim i da učim da radim sve što mi se na putu ukaže, pa ću se, valjda, negdje i pronaći! Tako sam stekla brojna iskustva, koja ne samo da nijesu u vezi sa mojim trenutnim zanimanjem već su neka i dijametralno suprotna. U jednom momentu kockice su konačno počele da se sklapaju, pa kada se osvrnem unazad jasno mi je:

  • Da nijesam otišla u Italiju da studiram (na meni tada gotovo nepoznatom jeziku!), ne bih naučila italijanski jezik, koji je bio ključni za moju današnju saradnju sa jednom kompanijom u Italiji;
  • Da nijesam odlučila da tokom studija radim kao sobarica, ne bih znala kako izgleda jedan radni dan sobarice i šta sve treba da tražim u kandidatima koje regrutujem za tu poziciju, da nijesam radila kao prodavac ne bih znala tok prodajnog procesa i osobine i vještine koje poslodavci traže od prodavca, ne bih iz ličnog iskustva poznavala opis zaduženja šankera, ne bih ušla u svijet PR-a i marketinga, itd.;
  • Da nijesam upoznala Oliveru, nikad ne bih upoznala ni agenta zahvaljujući kojem sam otišla na kruzer, i koji me je inspirisao da radim posao koji sada radim!

Danas pričamo o Oliveri i o njenim kolačićima poznatijim kao Oli Cookies, koji nekako (ne znam kako) zamirišu sa njenih fotografija čak iz Zagreba!

 

Ali, ovaj blog post je nešto drugačiji od prethodna dva iz rubrike “Sam svoj gazda”. Po čemu?

Olivera i ja nijesmo imale previše vremena da pripremamo intervju jer je ona bila pred porođajem sa svojim drugim djetetom. Zbog toga ovaj post smo osmislile da bude manje u formi intervjua, a više kao neka vrsta savjeta i smjernica za one koji tek počinju.

Mali David je stigao prije par dana na ovaj svijet, i želimo mu dobrodošlicu 🙂

Kao drugo, Oli Cookies je, u smislu biznisa, još uvijek na samom početku iako se ideja rodila još davno. To znači da je pravi momenat da zavirimo u njen svijet i ispratimo sve ono što je dosad uradila kao i ono što je tek čeka, što vama koje razmišljate o tome da pokrenete svoju liniju domaćih proizvoda može biti itekako korisno i zanimljivo.

“Svaki početak je težak”, kaže Olivera. “U samom startu tokom učenja i savladavanja smjese dosta toga sam morala baciti jer nisam bila zadovoljna kako to izgleda. Crtanje i modeliranje mi nije bio problem,  jer sam imala talenat za to, ali sam više usavršavala Kraljevsku glazuru i njenu gustoću, postupak nalivanja kolača, dobijanje 3D efekta, pravljenje cvjetića i ostale dekoracije kao i za torte. Zatim sam počela da usavršavam svoje slikanje jer je sasvim drugačije raditi sa šećerom i glazurama. Svakog puta finalni proizvod je izgledao sve bolje, a i tijesto je bilo sve kvalitetnije. Tražila sam recepte, isprobavala, usavršavala i tako došla do 6 vidova mekanih, ukusnih keksića od putera ili medenjaka”.

 

Olivera je oduvijek bila dobra u slikanju i modeliranju, a sada je te svoje vještine iskoristila da od toga napravi posao. Osim vještina slikanja i kuvanja, bilo joj je potrebno još ponešto da pokrene svoju priču. Zato ću danas kroz Oliverin primjer dati osvrt na sve ono što će trebati bilo kome ko počinje da se bavi ovim ili sličnim biznisom, a kako su mnogi od ovih koraka jednaki za bilo koju vrstu biznisa, mislim da će tekst biti koristan i ostalima.

Dakle, svako ko želi da jednog dana pokrene svoj biznis trebalo bi da razmišlja o sledećim koracima:

1. RAĐANJE IDEJE

Razmisli šta je ono što te ispunjava, dopušta ti da budeš kreativna, ispunjava te i čini te srećnom. Ukratko – kojem poslu bi se radovala i kad bi morala da ga radiš bez pare i dinara cijele sedmice (jer te to na početku – a i kasnije u nekom momentu – sigurno čeka!). Ako ćeš već da budeš sama svoj gazda, onda bolje da to bude posao koji voliš da radiš, radije nego posao koji će donijeti dovoljno novca ali te smara i ne radiš ga sa strašću. Strast mora da bude prisutna u tvojoj priči od početka do kraja, posebno ako imaš velike planove!

Prilikom generisanja ideje je jako važno da širom otvoriš oči. Na primjer, to što voliš cvijeće i rad oko njega, ne znači da možeš samo da otvoriš cvjećaru, već možda i da se baviš dekoracijom vjenčanja i rođendana!

Kako se kod Olivere rodila ova ideja da peče i oslikava svoje medenjake?

“Crtam još otkako sam bila djete, a takođe sam modelirala svašta od gline. Jednostavno obožavam umjetnost, a tek sve te boje.. To je nesto u čemu bas uživam i što jako volim. Prva interesovanja za ovu kombinaciju umjetnosti i kuhinje rodila su se zahvaljujući mojoj mami, koja je stalno pravila torte za nas, koje je čak i ukrašavala. Tako se rodila ideja da možda ja mogu da joj pomažem, da modeliram razne figure i ukrašavam. Modeliranje bilo gline ili čokolade za mene je prava umjetnost. Mama me je učila, pokazivala mi kako se šta miješa, kako se prave torte i kolači, i tako malo po malo, korak po korak, ja sam dobila prve ideje i savladala gradivo, a tu ljubav prema modeliranju prenijela na torte i kekse.”

 

Nevjerovatne kreacije!

2. OTKRIJ SVOJU NIŠU

OK, recimo da imaš ideju da počneš da se baviš proizvodnjom neke vrste hrane. Ali, od starta znaš da tu ideju nemaš samo TI, i da je vrlo vjerovatno svaka domaćica kojoj kuvanje ide od ruke makar jednom poželjela da unovči svoj rad. Razmisli kako ćeš ti da se izdvojiš? Kako ćeš uspjeti da se istakneš na tržištu gdje postoje brojne poslastičarnice i pekare koje su odavno prisutne i već prepoznatljive? Ko je tvoja ciljna publika i kako da dođeš do nje? Kao i u bilo kom drugom biznisu, i u ovakvoj vrsti posla potrebno je da imaš svoj USP – unique selling point, odnosno nišu!

Na primjer, poslastičarnica kao biznis ideja je interesantna, ali kao što rekoh – poslastičarnica ima puno, a neke od njih su postale i prepoznatljive (odnosno imaju BREND). Ipak, ako imaš ideju da otvoriš poslastičarnicu, i odabereš usku nišu, na primjer – radionica medenjaka, ili krofni, ili knedli od šljiva, ili palačinki, mnogo lakše ćeš se profilisati i ljudima će biti jasnije šta kod tebe mogu da kupe.

Olivera je u početku pravila torte, a kasnije se oprobala i u pravljenju medenjaka. Kada je usavršila recept, bacila se na usavršavanje tehnike oslikavanja i modeliranja od čokoladne smjese:

“Nisam isla na obuke, i nisam imala nekog mentora. Kraljevsku glazuru i ostale tehnike sam savladala sama, čitajuci, isprobavajući razne metode. Bilo je dosta neuspjeha, ali svaki put sam naučila sve više i više, i bila korak bliže svom finalnom cilju. Jedini kurs koji sam pohađala bio je kurs za modeliranje maske od čokolade u Beogradu, koji je vodila predivna i talentovana Isabela Tramago. Modeliranje maske lica od čokolade sam htjela duže vremena savladati, i mogu reći da sam zadovoljna jer sam mnogo naučila, a u skoroj budućnosti planiram da napravim i skulpturu od čokolade!”

Ljudi, ova maska se jede!

 

Sjeti se da ćeš u početku sama morati da praviš, pakuješ i prodaješ svoje proizvode sama, osim ako nemaš pomoć sa strane. Ako imaš mnogo različitih proizvoda – kolača, torti, medenjaka – to može biti prezahtjevno i vrlo stresno. Zato, radi na otkrivanju svoje niše, kako bi sebi olakšala posao. Vjeruj, kao neko ko od starta nije definisao svoju nišu, znam kroz šta prolaze svi oni koji naknadno rade na tome. Sve je moguće ispraviti na vrijeme, ali zašto ispravljati ako je već moguće postaviti zdrave i jake temelje?

3. ISPITAJ ZAKONSKI OKVIR I PROCEDURU REGISTRACIJE

Sada kad imaš jasnu ideju šta želiš da radiš, moraš da otkriješ i KAKO to možeš da radiš. Jedna od važnijih odluka koje tokom ovog koraka moraš da doneseš jeste i vid organizovanja djelatnosti koju ćeš obavljati. Oblik koji izabereš može zavisiti od tvoje lične situacije, budućih planova, kao i faktora poput vlasništva, odgovornosti i troškova.

Na našim prostorima većina žena koje se bave ovim biznisom u početku to rade kod kuće, ali u zapadnim državama to jednostavno, što bi se reklo, nema da može! Možda će ti u nekom momentu izgledati kao da je nemoguće da pokreneš svoj biznis, pored svih tih procedura i zakonskih ograničenja, ali nijesi jedina koja se sa tim bori, pa ipak mnoge druge žene ne samo da opstaju na tržištu nego i postaju prepoznatljive!

U Crnoj Gori većina preduzetnika iz ove i srodnih branši posluju kao samostalni preduzetnici. Preduzetnik je, sa pravne tačke gledišta, fizička osoba koja se registrovala za obavljanje određene djelatnosti radi sticanja prihoda. Kod nas je zakonom predviđena mogućnost da se preduzetniku koji ostvaruje do 18.000 € godišnjeg prihoda, može, na lični zahtjev odobriti forma paušalnog oporezivanja. Ukoliko se preduzetnik odluči za poslovanje na ovaj način, poreska stopa iznosi 9% na oporezivi iznos prihoda.

Vrlo je moguće da i u tvojoj državi postoje neke olakšice. Raspitaj se da li tvoj grad nudi neku vrstu podrške mladim preduzetnicima ili ženama u biznisu, da li postoje ili su u planu neki projekti čija su ciljna grupa žene u biznisu, postoje li klasteri domaćih radinosti u tvojoj okolini, itd. Ukoliko nešto od pomenutog postoji, treba da dođeš do tog JOŠ DANAS! Programi podrške preduzetnicima često uključuju i besplatnu konsultantsku podršku, koju bi trebalo da iskoristiš!

4. DAJ SVOM BIZNISU IME

Prelazak iz hobija pečenja i bojenja kolačića u pravi slastičarski biznis je uzbudljiv proces! Zamisli samo koliko ćeš života zasladiti svojim preukusnim kolačima, lijepim pakovanjima ili dizajnom! Zato, tvoja biznis ideja treba da dobije i privlačno ime.

Tu postoje neka nepisana pravila:

  1. Iz imena treba da bude jasno o čemu se radi. Očigledno, zar ne? Ali vjeruj da se to često zanemari prilikom davanja imena biznisu. Ako mu daš konkretno ime, ljudi će te lakše naći. Na primjer, “Oli Creations” bi bilo previše široko i sveobuhvatno, i teško da će ljudi koji traže prodavnicu kolača preko interneta naići  na njen profil. Ali “Oli Cookies” jasno govori šta kod Olivere možeš da kupiš, a to su ovi lijepi kolačići.
  2. Daj sebi prostora za rast. Kada biraš ime za svoj biznis ne želiš da se limitiraš. Na primjer, ako planiraš da praviš Cake Pops, možeš da nazoveš svoj biznis na primjer “Marta’s Cake Pops” i to zvuči lijepo. Ali šta kad nakon 3 godine odlučiš da počneš da praviš torte, kolače, palačinke.. “Marta’s cake Pops, Pancakes and Cookies” je predugačko i teško se pamti, zar ne?
  3. Odaberi unikatan naziv. Ako je naziv koji si smislila već zauzet pa i ako je u drugom gradu daleko od tebe, odaberi drugi. Zbog čega? Vrati se na stavku broj 2 – nemoj da limitiraš sebe! Možda ćeš proširiti svoj biznis na druge gradove, i onda si u problemu jer će ljudi biti zbunjeni.

Kada sam Oliveru pitala zašto baš Oli Cookies i da li je imala neke druge ideje, rekla je da jeste ali da se odlučila na ovu varijantu zato što će tako ljudi upamtiti i nju kroz njene kreacije!

Game of Thrones S8 – brojimo sitno…

Sjajno! Ona već razmišlja o svom ličnom brendu, i želi da je vezuju za medenjake!

Pa, kad smo već kod brendiranja…

5. OSMISLI LOGO

Naravno da ne moraš sama da ga kreiraš (i ne treba), ali ako želiš na internetu ima veliki broj sajtova za besplatnu izradu logotipa. Kao neko ko je probao i tu vrstu gotovog rješenja, i na kraju se odlučila da angažujem grafičkog dizajnera iz Brazila, mišljenja sam da ne treba da gubiš vrijeme na gotova rješenja, a evo i zašto. Koliko god da se radilo o gotovom rješenju, nije baš da nećeš morati ništa da radiš – moraćeš da odabereš boje, oblike, fontove… a kako  to zna biti zanimljivo, jer liči na igru, zadržaćeš se na tome duže nego što planiraš. Uz to, nećeš dobiti ono što želiš jer većina tih sajtova nudi logo u .png ili .jpg formatu, a tebi treba pravi, vektorski logo. Ukoliko nijesi u situaciji da priuštiš sebi skupog dizajnera, i tu postoji rješenje – na sajtu Upwork možeš da pronađeš freelancere koji će taj posao da ti odrade za manje para.

Olivera se za sada odlučila za jednostavan natpis Oli Cookies koji prekriva njene fotografije, a sve u cilju da zaštiti svoje radove od “pozajmljivanja”. Jednostavno, a radi posao!

6. NAPRAVI MARKETING STRATEGIJU I BIZNIS PLAN

“O tome ću misliti kasnije, za sad treba samo da počnem!” je ono što većina početnika kaže kada im se pomenu marketinška strategija i biznis plan! A ovo bi trebalo da bude OBAVEZAN korak.

Zašto?

Bez marketinga ljudi ne mogu da čuju za tvoj biznis, a samim tim nemaju ni šansu da kupe od tebe. Bez klijenata odnosno kupaca – nemaš biznis! Jednostavno!

Marketing plan treba da istakne strategije koje ćeš koristiti za pronalaženje i stupanje u kontakt sa tvojim korisnicima, odnosno klijentima. Tu treba da istražiš iz koje društvene mreže možeš najviše da izvučeš (za ovu vrstu biznisa definitivno Instagram!), na koji način ćeš to uraditi, koliko često (npr.post na Instagramu 2 puta dnevno + 1 story), koji su online a koji offline kanali promocije tvog proizvoda, itd.

Treba ti i dobar biznis plan. Tokom izrade biznis plana analiziraćeš svoje tržište, a kvalitetna analiza tržišta je ključna stvar na kojoj se zasniva svaki uspješan poslovni plan. Svaki preduzetnik na početku svoga poslovanja bi trebalo da odgovori na nekoliko važnih pitanja, a jedno od njih je svakako i da li postoji potreba na tržištu upravo za tim proizvodom. Kroz biznis plan ćeš otkriti šta zapravo prodaješ – da li je to npr. samo medenjak, ili to u budućnosti može prerasti i u neki kurs za početnike u pravljenju medenjaka, ili možda obuke o crtanju šećerom ili o kraljevskoj glazuri, ili o modelovanju čokolade…

 

Vidiš, možeš da prodaješ MNOGO VIŠE od samog medenjaka! Ja sam ti za 2 minuta dala 3 dodatne ideje u kom smjeru se tvoj biznis može razviti, ali bi trebalo SAMA da dođeš do njih kad počneš da istražuješ tržište.

 

Biznis plan će ti takođe pomoći da shvatiš šta bi mogla da radiš drugačije u odnosu na konkurenciju, i kako bi trebalo da upravljaš svojim biznisom. Pažljivom finansijskom analizom moći ćeš da procijeniš koliko novca i sredstava ti je potrebno za start. Iznenadićeš se koliko si možda griješila u svojim procjenama!

 

Ja sam recimo mislila da mi za pokretanje mog biznisa treba otprilike 5.000€, pa sam se čak raspitivala o kreditima za žene u biznisu i slično. Kada sam počela da radim biznis plan, počela sam i da shvatam koliko malo sredstava mi je neophodno za početak! Umjesto 5.000€, za pokretanje svog biznisa bilo mi je potrebno 100€, lap top i knjigovođa od povjerenja, od koje sam na poklon kao podršku dobila 3 mjeseca besplatnog računovodstva. Dakle, imala sam 3 mjeseca da stvorim sebi uslove za održivost, makar za neki početak.

 

Olivera je takođe radila analizu tržišta i troškova, još dok je bila na kruzeru! Mislim da je bila u zavidnoj situaciji jer, kao prvo – imala je fiksni posao i nije morala da brine o finansijama, kao drugo – imala je dovoljno novca za kupovinu svog tog materijala za rad, a kao treće – mogla je da istraži kako to rade u drugim svjetskim državama i dobije neke ideje za njen biznis.

“Ja sam na kruzeru provela dobrih 10 godina, i imala sjajno iskustvo. Napredovala sam od pozicije Konobara do pozicije Senior Bartender, gdje sam naučila da radim i brojne koktele. Dok sam tamo radila, javila su se moja prva interesovanja za kolačiće, pa sam kupovala dosta materijala za sve te kekse, pa čak i knjige iz kojih sam se edukovala. Na brodu sam upoznala svog muža (sa kojim imam sada već evo dvoje djece), ali povremeno mi nedostaje posjećivanje istorijskih gradova i plaža. Materijala nikad dosta, treba puno toga od kistova, boja, čipke, izomalta, modlica i ostalih stvarčica za modeliranje, smjese….To kad se zbroji puno je, a u šećernom svijetu noviteti izlaze svakodnevno! 🙂 “, kaže Olivera.

 

 

A, ti si mislila da ti kistovi neće biti potrebni?

7. FORMIRAJ CIJENU

Formiranje cijene je nekako najteži dio za početnike, jer smo svi upoznati sa činjenicom da broj proizvoda koje možemo prodati u velikom dijelu zavisi od prodajne cijene. Ona treba da se formira u direktnoj korelaciji sa uslovima na tržištu, ali i sa kupcem, pa je potrebno da otkriješ koliko krajnji potrošač zaista želi i može da plati za tvoj proizvod. Ne želiš da budeš prejeftina naravno, a ni da precijeniš svoj rad. Faktori koje moraš uzeti u obzir su mnogi, ali neki od najvažnijih su stanje troškova, potražnja i konkurencija, državni propisi i javno mnjenje.

Formiranje cijena je neraskidiva stavka sa izradom biznis plana, jer ćeš se tokom njegove pripreme informisati o cijenama konkurencije i sličnih proizvoda, a uz to istražićeš koliko koštaju sve te namirnice neophodne za tijesto, gdje ih je najpovoljnije kupiti, koliki je rok trajanja, kolika je cijena namirnica kada ih kupuješ na veliko, zatim ćeš pratiti koliko vremena ulažeš u pečenje kolačica, a koliko u njihovo dekorisanje pa ćeš i to uzeti u obzir kada budeš formirala svoje cijene. “Prvo izračunaj koliko te svaki pojedinačni kolačić košta, zatim dodaj i približan profit koji želiš da ostvariš na svakom kolačiću. Ne zaboravi da uzmeš u obzir i struju, opremu koja ti je neophodna za njihovu izradu, ali i troškove koji mogu nastati ako ti neki kolači zagore ili ne uspiju iz nekog drugog razloga. Takođe, cijena bi trebalo da varira i u skladu sa ukusom, veličinom i težinom kolača”, savjetuje Olivera.

8. RAZMISLI O PAKOVANJU

Za onoga ko proizvodi kolačiće, kreirati nešto toliko posebno kao što su ovi kolači sa kraljevskom glazurom je jednostavniji dio, ali je njihovo pakovanje nešto oko čega se najviše dvoumi.

A pakovanje je skoro podjednako važno kao i izgled i kvalitet proizvoda, jer ono mora da bude u skladu sa pričom koju proizvodi “pričaju”. Da li će to biti kutijica sa tvojim logom ili potpisom, ili obična providna kesica sa mašnom, ili možda nešto još modernije i naprednije (ali i skuplje!) – na tebi je da odlučiš. Riznica ideja za ove stvari je definitivno Pinterest, aplikacija koja naprosto jede moju bateriju jer ne mogu da prestanem da pretražujem. Ljudi, pa tamo nema šta nema! 🙂

Olivera za sada ima nekoliko vrsta pakovanja, od prozirnih folija do personalizovanih kutijica, i koristi ih u zavisnosti od događaja za koji pravi kolačiće – da li je to vjenčanje, rođendan, Dan Zaljubljenih ili 8. Mart, na primjer!

9. KREIRAJ MARKETING MATERIJAL

U prevodu – ispeci prvi set svojih kolača i daj sve od sebe da oni izgledaju što bolje. Ne brini za ukus, on je ovog puta najmanje važan, jer će tvoji prvi uspješni kolači služiti isključivo za fotkanje! 🙂

Pripremi prostoriju u kojoj želiš da ih fotografišeš (neka to bude prozračna prostorija, sa što više dnevne svjetlosti), tanjire, šoljice, vazne, jastučiće, itd. Možda ti takozvani flatlay način fotografisanja za ove potrebe najviše odgovara (to je ono kad fotografišeš odozgo, pod uglom od 90 stepeni, a na ovom sajtu možeš pronaći neke korisne savjete). Ne brini, nije ti potreban foto aparat jer sa telefonom možeš da postigneš sjajne rezultate. Aplikacija koju ja koristim za obradu fotografija zove se Snapseed i stvarno je odlična jer može da ti pomogne da prikriješ nedostatke tvoje fotografije i da istakneš boje, sjenke, kontraste…

Zatim radi na kreiranju profila na društvenim mrežama, ukoliko želiš (a trebalo bi!) da reklamiraš svoj rad online. Kao što rekoh već, Instagram će ti pružiti najviše, ali svakako treba da budeš prisutna i na Facebook-u i Pinterestu. Moguće je da postoje još neke zanimljive mreže, ali da ja za njih nijesam čula. Na tebi je da istražiš 🙂

Razmisli o nekoj vrsti kataloga ili brošure, a možda čak i flajera ili postera. Vizit kartice će ti takođe biti potrebne. Mnogo lijepih a besplatnih templejtova možeš pronaći u aplikaciji Canva, a možeš se igrati i sa PowerPointom ili PhotoShopom, ukoliko se dobro snalaziš u tim programima.

10. BACI SE NA PRODAJU

Vrlo vjerovatno da će većina žena koje žele da se bave ovim poslom svoje prve radove pokloniti članovima porodice, prijateljima i poznanicima. To je OK, u nekoj mjeri, jer tako polako dolaziš do tržišta, ispituješ ukuse tvoje ciljne grupe i širiš mrežu ljudi koji znaju za tebe i tvoj proizvod. Ali takođe znam mnoge žene koje naprosto ne umiju da unovče svoj trud, zbog toga što svoj posao ne gledaju kao posao već kao neku vrstu hobija.

Zapamti da je tebi možda prirodno da ti kolači uvijek uspiju, i zbog toga svoj trud ne smatraš ničim posebnim. Ali na primjer, meni to nije prirodno, jer od kolača znam da napravim samo tiramisu, keks tortu i bombice od plazme i čokolade 🙂 Pečenje kore za tortu i bilo kakvih kolača jednostavno mi ne ide od ruke i radije ću platiti nekome da napravi medenjake za rođendan mog djeteta, nego što bih sama probala da ih pravim i gubila vrijeme na nešto što mi ne ide! To znači da sam ti ciljna grupa JA i ostali koji su slični meni!

Šta još možeš da uradiš na početku? Pa, možda da odneseš svoje kolačiće u neku kafeteriju ili lounge bar, i pokušaš da ih prodaš tamo. Lijepo upakuj nekoliko manjih kolačića, i pokloni ih vlasnicima kao uzorke, zajedno sa svojom brošurom odnosno katalogom. Raspitaj se o sajmovima hrane i ručnih radova u tvom gradu, i saznaj šta je neophodno da učestvuješ!

 

Za kraj, važno je da napomenem da je planiranje jedan od najbitnijih koraka u svakom poslu, pa i u ovom. Možda čak za ovakvu vrstu posla i najvažnije. Naravno da želiš da tvoji kupci uvijek uživaju u svježe pečenim kolačima, pa je neophodno da uspostaviš sistem i rutinu pečenja, dostave i promocije tvojih kolača. Na primjer, možeš da ih pečeš rano ujutru i tako svježe dostaviš kafeterijama, a popodnevne sate posveti poslovnim aspektima kao što su upravljanje biznisom, kreiranje marketing materijala, fotkanje, odgovaranje na pristigle poruke i mejlove itd.

Olivera je već prošla kroz neke od ovih koraka, ali neki je tek čekaju. Ispred nje je jedan uzbudljiv period, u kom će Oli Cookies brend da raste i razvija se, kako na domaćem tako i na internacionalnom tržištu, sigurna sam! O njoj su već pisali portali kao što je Cakesdecor, blogeri (kao Julia Usher koja vodi svoj blog Cookie Connection), a njen rad su podržale i neke FB stranice koje broje i po više stotina hiljada pratilaca, kao što je Amazing Cake Ideas.

“Te sajtove ili blogove vode većinom profesionalni slastičari, i na tom mjestu mnogo talentovanih ljudi postavlja svoje radove. Dogodilo se više puta da moj rad bude odabran kao najbolji, i stvarno je predivan osjećaj kad te vrhunski umjetnici pohvale i podijele sa drugima tvoj rad. Nadam se da ću i ja jednog dana bidi tio neke kolaboracije ili natječaja. Ja sam tako zavoljela ovaj svijet, šećerni svijet. Svakog dana mislim o novim poduhvatima, dobijam nove ideje, učim nove tehnike. Neprocjenljiv je osjećaj kada na licu mušterije pročitaš “WOOOOWWWW!” ili kada ti pošalju poruku da kolači izgledaju predivno i da su preukusni. To me najviše motiviše i daje mi snagu da još više i bolje radim!”

 

Ako želiš da budeš u toku sa Oliverinim novim kreacijama, možeš je zapratiti na Instagramu, a takođe lajkuj i njenu Facebook stranicu. Sigurna sam da će nam se uskoro, kada bebac dozvoli, javiti sa novim idejama i radovima koji će nadmašiti postojeće, ako je to ikako moguće! 🙂

 

—————

U februarskom blog postu sam intervjuisala Andrijanu Božić poznatiju kao Vesnik proleća, koja nam je ostavila poruku da je u biznisu najvažnije da vjeruješ svojoj intuiciji. Cijeli današnji blog je bio jedna velika lekcija, koju mogu da sumiram u par rečenica:

LEKCIJA #3:

Svako preduzetničko putovanje započinje idejom, koju treba planski sprovesti u djelo. Zato, iako si na samom početku pokušaj da SAMA napraviš biznis plan, i sve će biti lakše. Na taj način ćeš predvidjeti sve veće izazove sa kojima ćeš se susretati, izanalizirati tržište, istražiti konkurenciju, uspješno formirati cijene i napraviti finansijsku analizu za period koji slijedi. Planiranje je, dakle, ključ uspješnog biznisa, i to je današnja poruka. Pažljivo planiranje, osim što će ti dati odgovore na sva pitanja, pomoći će ti da kod sebe razviješ samodisciplinu, da se držiš svog biznis plana, napraviš i poštuješ dati budžet, i ostvariš ciljeve koje sebi postaviš. Započinjanje svog biznisa može biti stresno jer kao što vidiš – postoji 1000 stvari na koje treba da misliš istovremeno. Budi sigurna da to isto čeka i tebe, ali uz pomoć malo planiranja moguće je da upravljaš svojim očekivanjima i preduzmeš konkretne akcije u procesu postavljanja svog biznisa na noge. Na kraju krajeva, rekli smo da moraš da vjeruješ svom stomaku i uložiš što više sebe. Isplatiće se, samo se strpi 😉

————–

Sa namjerom da te motivišem da počneš da razmišljaš o karijeri preduzetnika, svakog poslednjeg ponedjeljka u mjesecu objavljujem intervjue sa uspješnim preduzetnicima i onima koji su na početku svoje preduzetničke karijere, a koji će sa tobom podijeliti svoja znanja, možda ti dati neke nove ideje, i sasvim sigurno te inspirisati da pokreneš već jednom tu svoju biznis ideju!

Ako imaš pitanja za mene ili moje sagovornike preduzetnike, slobodno me kontaktiraj putem mejla office@minutadoposla.com i potrudiću se da tvoje pitanje stigne na pravu adresu 🙂

Do sledećeg čitanja,

 

 

Bojana Perović  

 

Instagram ljubičica: pravi Vesnik proleća!

/in /by

Zbogom fiksno radno vrijeme i gubljenje vremena u međugradskom prevozu.

Dobar dan, freelancing-u, i dobro došao u moj život!

 

Mnogi od nas su u nekom momentu svog života maštali o danu kada će dati otkaz i početi da rade ono što najviše vole iz topline svog doma, sa fleksibilnim radnim vremenom i slobodom da zarađuju onoliko koliko žele, zar ne?

Dan kada sam odlučila da počnem da radim od kuće za mene je bio veličanstven. Skoro da se sjećam da je mirisao na vanilu, cimet i med! Tako nekako, neopisivo slatko, a omamljujuće kao prva jutarnja kafa 🙂

Kada sam, radeći kao freelancer, svoju poslovnu ideju polako počela da pretvaram u djelo, počela sam i da obogaćujem svoje znanje o svijetu digitalnog marketinga i značaju prisustva svakog savremenog preduzeća na društvenim mrežama. Učeći tako o društvenim mrežama, ubrzo otkrivam da aplikacija koju sam dugo odbijala da instaliram doživljava svoj uspon i postaje vodeća društvena mreža za razvoj modernog biznisa!

Instagram!

Odlučujem da instaliram taj Instagram jer ne smijem da dozvolim da moja mlada, tek osnovana agencija zaostaje u modernom svijetu. Instagram ubrzo počinje i da me nervira, jer vidim previše fotografija a premalo teksta, jer mi liči na idealnu platformu za utrkivanje ko će dalje da odputuje i bolje da uslika svoju hranu, nožne prstiće na plaži i koktel u zalazak sunca.

U tom momentu pada mi na pamet da je možda problem u meni, jer nikad nijesam bila vizuelni tip? Ali, hajde da ipak vidim kako izgleda jedan dan na Instagramu.

 

 

I skrolujem tako.. Dan, dva dana, tri… Polako otkrivam dublji smisao, sjetivši se da slika vrijedi 1000 riječi, pronalazeći tako poruke i osjećanja skrivene u slikama, što je za mene probudilo još veću ljubav za marketing u cjelini. Oho – Instagram počinje da mi se dopada! Ali, ne kapiram čemu služi taj Story? Zašto neko postavlja sadržaj koji nestaje posle 24 časa?

 

– „Kako misliš, nikad ne gledaš story? Ali, to svi gledaju!“, ubjeđivala me je mlađa koleginica.

– „Pa… nemam pojma iskreno, ni zašto bih to gledala?“ – stvarno, taj Story mi je djelovao dosadno…

– „??? Kako zašto, pa… to sad SVI gledaju, to je sad cool!“

 

Da vidimo šta kaže Google. Pazi sad, za svega 6 mjeseci Instagram Story je zabilježio čak 150 miliona korisnika!

Je l’ me zzzzeeezaš?

OK, znači, moram da pogledam malo taj Story!

I tako sam, sasvim slučajno, na Insta Story-ju naišla na profil Vesnik proleća. I otkrila da smo veoma slične po nekim pitanjima – da je i ona počela kao i ja – iz svog udobnog dnevnog boravka, bez kinte, sa naizgled malim snovima i ooogromnom željom da ih ostvari!

 

Kada sam na Instagramu naišla na tvoj profil, naprosto nisam umjela da se vratim na početnu stranicu haha! Nikad se nisam zadržala toliko dugo na nečijem profilu, jer je tvoj stil pisanja toliko pitak, fotke savršene, sve informacije korisne a svaki Story ti – naprosto gori! 🙂 Ko je Vesnik proleća, i zašto baš to ime?

Hvala ti na ovim divnim komplimentima za moj profil. Svaki put kad me neko pohvali javi se želja da budem još bolja. 😊 Vesnik proleća je samo nick na Instagramu koji najbolje opisuje moju ličnost. Ja sam večiti optimista i neko ko u svemu uvek vidi neko više dobro. Plus obožavam sunce, proleće i cveće – pa se sve to spojilo u jedan nadimak po kome me svi prepoznaju na mreži. Baš zato što opisuje sve što volim i sve što u duši jesam sam ga i izabrala!

Ko je bila Andrijana prije nego što je postala Vesnik proleća? I kako si uopšte i došla na ideju da zarađuješ od Instagrama, da li si o tome razmišljala neko vrijeme ili je jednostavno – kliknula ideja?

Andrijana je pre Vesnika bila potpuno obična srednjoškolka sa velikim snovima. Maštala je o profesionalnom fotoaparatu ali je on dugo bio samo dalek san. Ipak, sve što možeš da zamisliš možeš i da ostvariš pa sam tako i ja ostvarila svoju želju da uplovim u te vode.

 

Prvi novac preko Instagrama sam zaradila kao fotograf – jer sam tamo nudila svoje usluge i pronalazila posao. Kasnije, kad sam stekla mnogo iskustva kroz rad po marketinškim agencijama, skapirala sam da čim sa znala da prodam svoje fotografske usluge znaću i druge stvari. Tako sam uplovila u svet marketinga koji danas obožavam i bez kog ne mogu da zamislim svoj život. Tako da mogu reći da je kliknulo u trenutku..i to kao posledica svega onog čega nisam ni bila svesna da sam postigla.

Kako si znala da radiš pravu stvar? Da li si imala nekog mentora kojem si zahvalna?

Ja jednostavno uvek slušam svoj stomak. Kad nešto nije za mene u meni se nešto uznemiri. A kad jeste onda se osećam potpuno zen. Trudim se da uvek slušam taj osećaj jer me nikada nije izneverio. Čak i kada su mi se dešavali pehovi u poslu bilo je to jer sam išla logikom i protiv svoje intuicije. Ne mogu reći da sam baš imala mentora kao mentora ali postoje dve žene koje su okrenule moj svet naglavačke. To su Jovana Miljanović marketing konsultant i moja, sada već, najbolja prijateljica čija je radionica ,,Od hobija do posla’’ uzburkala sve u meni i okrenula me put mojih snova i Neva Rajković – žena koja je kreirala Manifesting, program rada na sebi koji me je promenio iz korena.

Da li si imala neki početni kapital za svoj projekat “Vesnik proleća”, i da li je on uopšte i bio neophodan, uzevši u obzir prirodu tvog posla?

Nisam imala nikakav početni kapital. Sve što sam imala bio je prosečan mobilni telefon i san.

Kako si došla do svog prvog klijenta?

Često govorim na mojim radionicama i obukama da je do prvog klijenta naaajteže doći. Tu jednostavno morate da imate sreće. Osnovno pravilo kod pronalaženja prvog klijenta jeste da svima koje znaš kažeš šta tražiš. Uvek neko zna nekog. To sam uradila i ja. I tako sam na preporuku došla do prvog klijenta kome i dan danas radim marketing.

Sada ih imaš oko 25. Kako postižeš sve? I koliko je planiranje bitno za vrstu posla kojom se baviš? Daj neke savjete za nas kojima planiranje nije jača strana 🙂

Danas, 2 godine posle mog prvog klijenta, ja već imam ceo tim ljudi koji radi sa mnom za moje klijente. I stvarno ih imamo mnogo. Sve su to mali preduzetnici i sa svima smo prilično bliski jer verujem da samo tako možemo postići dobar rezultat – kad smo tim. Prilično sam dobro organizovana – koristim planer i “to-do” listu bez koje ne znam kako bih izgurala dan. Ređam obaveze prema prioritetnosti. Samo kad ih stavim na papir sve ih i završim. Od dogovora u vazduhu nema ništa. Kad je u pitanju planiranje veoma je važno da se postaramo da ne svalimo sve na svoja leđa. Sve što možeš da delegiraš – delegiraj. Veoma često se i danas dešava da sam apsolutno svesna da ću nešto uraditi brže ako zapnem sama ali to nije dugoročno rešenje. Svako treba da radi svoj posao.

Sigurna sam da će naši čitaoci biti oduševljeni idejom da mogu da rade od kuće, i da će ih zanimati na koje sve načine mogu da zarade online (kroz Instagram).

Da, danas se baš lepo može raditi od kuće. Ipak, ljudi treba da znaju da to nije za svakoga iako deluje prelako. Stvarno je kul raditi u pidžami i kul je da upravljaš vremenom i sam određuješ kad tokom dana želiš da radiš ali ubrzo pidžama prestaje da bude pidžama i to ,,kad želiš’’ postane non-stop, i vikendom, i za praznik… Ipak, ako neko misli da je spreman sa tim da se nosi – izbor zanimanja je veoma širok. Putem Instagrama možete prodavati ili preprodavati nešto, kreirati sadržaj za druge, pisati za druge, kreirati stranice i skupiti ljude pa prodavati medijski prostor…To je nešto, što je, da kažem najpopularnije.

Kao neko ko vodi svoj biznis, znam koliko je važna samomotivacija. Kako ti motivišeš samu sebe u momentima kada ti se čini da ti je svega preko glave? Koliko su za to zaslužni tvoji pratioci (kojih, baj d vej, ima preko 18.000!)?

Samomotivacija je ključna. Kao i podrška prijatelja i porodice. Preduzetništvo je cik-cak. Nekad ide glatko nekad je baš teško ali moraš podjednako da se boriš u svim trenucima. Ja sam mlada i nemam mnogo iskustva. Na sve to sam žensko, veoma emotivno i ranjivo. Ipak, definitivno me velika odgovornost prema mojoj zajednici motiviše dodatno. Znam da je moja svrha da doprinesem drugima i to je ono što sebi uvek govorim kada pokleknem. Osećam duboku potrebu da budem jaka, stabilna i fokusirana zbog svih koji u mene veruju.

Osim toga što treba da nauče kako da se samomotivišu, šta još treba da znaju svi oni koji pokreću svoju priču, u online i offline svijetu?

Mi živimo u takvom okruženju gde je postalo nezamislivo da neko ko radi pošteno bude zadovoljan zaradom ili da uspe od nule. To se dešava zato što se loš glas čuje dalje i brže od dobrog. Uglavnom čujemo kako svi kukaju, čak nam i kroz medije serviraju samo kako je teško. I to postaje opšte mišljenje mase a kakve su ti misli takav ti je život. Kao da se svi trude da nas uvere da ne može. Onda oni koji pod tim mislima ne uspeju pričaju i kukaju na sav glas. Dok oni koji su ipak uspeli nemaju kad da o tome pričaju jer rade punom parom.

Eto, tako se sve to stvorilo oko nas. Da je teško, da nema para, da ne možeš ako nemaš vezu…i tako dalje. To jednostavno nije tačno! Zato sve što radim na mreži radim transparentno i pričam otvoreno. Želim da se moji dobri rezultati daleko čuju i pokrenu sve da veruju, da ne gube nadu i da sami preuzmu odgovornost za svoje živote.

Osim što si Vesnik proleća, pokrenula si i jednu veoma simpatičnu pričicu sa svojom porodicom. Hajde pričaj nam o tome – kako se rodila ideja, ko je tu glavni, kako funkcionišete? Neću te pitati ko vam radi marketing … 🙂

Daa, ove godine pokrenula sam još jednu firmu sa mojom porodicom. Pravimo ukusne, bezglutenske i posne pljeskavice i kobasice od ribe. To je nešto što moja porodica radi već godinama ali samo za nas. Pošto su nas ekonomske krize lomile poslednjih dvadeset godina moja porodica je pomalo u nekom trenutku možda i izgubila nadu. Dobro, možda ne nadu ali ideju sigurno. Međutim, moja mladalačka energija i spremnost da osvajam svet se, očigledno, zarazno prenose na druge. 😀 Tako je moj tata odlučio da u svojoj šezdeset trećoj godini života pokrene novu priču. Našu Ribljesku i Ribljaju još uvek stavljamo na noge ali jednog dana ćemo biti zvezede svih supermarketa i glavni na trpezama šriom zemlje. Naše vreme dolazi i ja sam spremna na veliku borbu za naš zajednički san! Za sada sve radimo zajedničkim snagama. Mama i tata proizvode a ja radim sve ostalo vezano za prodaju.

Društvene mreže su postale ključne za uspjeh u poslovanju svakog biznisa, nezavisno od vrste proizvoda ili usluge koju nudi. Daj par savjeta onima koji počinju da razvijaju svoju priču – šta na Instagramu dobro prolazi, i od čega treba bježati?

Treba bežati od svega što je fejk. Na Instagramu veoma dobro prolazi iskrenost. Ključ jeste u redovnosti i deljenju sadržaja od vrednosti jer se ljudi tada sa nama povezuju na emotivnom nivou. Nekad ljudi pomisle da oni nemaju šta korisno a besplatno da ponude. Ja mislim da to nije tačno. Ako imaš restoran besplatno možeš podeliti recept ili priču o nekoj namirnici. Ako si zubar možeš dati mnogo besplatnih saveta za negu zuba. Ako si pevač možeš pomoći drugima da nešto i sami otpevaju ili ako si preprodavac dečije odeće sa Alija možeš pričati sve na temu dece, odgoja, roditeljstva..

Poenta priče je da daš više od svog proizvoda. Mnogo više. Kada ljudi dobiju od tebe informacije, zanimljivosti pa čak i zabavu oni stiču poverenje. A poverenje je most do prodaje.

Tvoj InstaBizz priručnik je zapalio internet! Otkrij nam šta nam sledeće spremaš… 🙂

Daa, InstaBizz je stvarno prošao veoma zapaženo. Planiram da sve svoje knjige o Instagramu pretočim u kurseve, da održavam radionice dva puta mesečno u Beogradu, da organizujem Instagram turneju po manjim gradovima Srbije i u njima održim predavanja na temu Instagrama, da podstaknem što više ljudi, bez obzira na starosnu dob, da se pokrenu i iskoriste priliku da ovaj svet ipak ne uskrate za jednog uspešnog sebe! 😊

 

Andrijana takođe ima i svoju grupu na Facebook-u. Grupa “Sijaj kao sunce” je grupa zatvorenog tipa namijenjena svim ljudima kojima je potrebno malo podrške i motivacije na putu ka ostvarivanju životnih i poslovnih ciljeva. Cilj grupe je da utiče na to da malo dublje razvijaš određene teme kako životne, tako i poslovne, naročito po pitanju Instagrama i načina na koje isti možeš da iskoristimo za razvoj i monetizaciju biznisa! Priključi se i ti!

(Nakon toga, pridruži se i našoj Facebook grupi, i podijeli tvoje iskustvo sa preko 1500 članova!)

—————

Prošlog mjeseca smo u prvoj lekciji za buduće preduzetnike ustanovili da je najvažnije da prvo dobro i pažljivo razmisliš šta je to što zaista voliš da radiš, i šta želiš da postigneš.

LEKCIJA #2 glasi:

Andrijana u svojim Instagram postovima mnogo govori o intuiciji i značaju tog treperenja koje osjetiš u stomaku kada nešto jeste ili nije za tebe. Stoga danas izvlačimo sljedeću poruku: Vjeruj svom stomaku, odnosno intuiciji. Intuiciju oblikuju prethodna iskustva, kao i znanje koje si kroz njih stekao. Što si iskusniji u domenu u okviru kojeg donosiš odluke, to će ti tvoja intuicija preciznije ukazati na optimalnu odluku. Ona povezuje tvoje tijelo, duh i um, i način na koji su ova tri elementa “svarila” događaje iz tvoje prošlosti. Ključ usavršavanja onoga što smatram darom intuicije jeste učenje kako da je osluškuješ – što joj više pažnje poklanjaš, ona postaje moćnija i preciznija. Možda čak i nepogrešiva! Zato, počni da slušaš svoj “stomak”. Boljeg mentora nećeš naći 😉

————–

Sa namjerom da te motivišem da počneš da razmišljaš o karijeri preduzetnika, svakog poslednjeg ponedjeljka u mjesecu objavljivaću intervju sa (sada već) uspješnim preduzetnicima koji će sa tobom podijeliti svoja znanja, možda ti dati neke nove ideje, i sasvim sigurno te inspirisati da pokreneš već jednom tu svoju biznis ideju!

Ako imaš pitanja za mene ili moje sagovornike preduzetnike, slobodno me kontaktiraj putem mejla office@minutadoposla.com i potrudiću se da tvoje pitanje stigne na pravu adresu 🙂

Do sledećeg čitanja,

 

 

Bojana Perović  

 

Savršeno iznenađenje, i tačka.

/in /by

Prije nešto više od mjesec dana na svom LinkedIn profilu sam objavila post u kojem sam zamolila svoje konekcije da me povežu sa nekim ko je pokrenuo svoj biznis iz hobija, ili se bavi nekim neobičnim zanimanjem, a sve u namjeri da pokrenem ovaj novi blog kao inspiraciju za sve one koji ljubomorno čuvaju svoju biznis ideju za sebe, i nikako da se usude da je pretvore u biznis!

I tako, prolaze dani, mjeseci, godine, ali mnoge od tih ideja ostanu samo u glavama njihovih vlasnika, i nažalost nikada ne dobiju mogućnost da dokažu koliko vrijede.

Post je za vrlo kratko vrijeme pregledalo preko 35.000 ljudi i uskoro su počeli da stižu komentari i poruke od mojih konekcija, pa sam vrlo brzo prikupila dosta interesantnih preduzetničkih priča. Nijesam mogla da ne primijetim to da su većinu ovih biznisa vodile – žene! To me je veoma obradovalo, jer iz ličnog iskustva znam kroz šta žena mora da prođe i koliko dobro treba da se organizuje da bi uspjela u svojoj namjeri da pokrene sopstveni biznis. Koliko je to samo neprospavanih noći, koliko preskočenih druženja sa porodicom i prijateljima, koliko duplih kafa, brzih obroka, buljenja u ekran, pročitanih knjiga, istrošenih olovaka… A isto tako, koliko kreativnosti, motivacije i efikasnosti na jednom mjestu!

Bila sam presrećna – moj novi blog namijenjen budućim preduzetnicima je upravo ugledao svjetlost dana, i ti ga sada čitaš!

 

 

Nijesam se uopšte dvoumila oko toga koja od ovih priča treba da se nađe u ovom prvom tekstu, jer su mi čak 4 konekcije preporučile jednu istu osobu, sa tvrdnjom da žena odlično obavlja svoj posao i da je njena energija nevjerovatna.

A onda sam počela da čeprkam po njenom web sajtu, i naišla na dvije rečenice koje su me skroz oborile s nogu. Tamo piše:

“Mi se bavimo usrećivanjem ljudi. Pomažemo im da na lep i neobičan način pokažu jedni drugima da im je stalo!”

Bave se USREĆIVANJEM LJUDI, hej! Kako je to veličanstveno!

Odmah sam stupila u kontakt sa Milicom Kljajić, vlasnicom Savršenog iznenađenja, i shvatila da je sve što kažu za nju istina! U narednim redovima pročitaj ko je ta odvažna preduzetnica koju porede sa Deda Mrazom i kako izgleda jedan njen radni dan.

 

Milice, ti važiš za nekoga ko kreira sreću, a porede te i sa Deda Mrazom. Opaka konkurencija, moram priznati! Šta je „Savršeno iznenađenje“, kako je ono nastalo, i kako si se uopšte usudila da „pariraš“ Deda Mrazu? 🙂

Savršeno iznenađenje je nastalo iz moje želje da se bavim poslom koji će ujedno da usrećuje i mene i druge. Mi se bavimo kreiranjem personalizovanih poklona iznenađenja, koji za svaku osobu podrazumevaju nešto drugo. Imamo upitnik na osnovu koga moramo da „upoznamo“ osobu za koju poklone spremamo i onda namenski pravimo za svakoga nešto drugo. Nema dva poklona koja su ista.

Moja koleginica je ovu konkurenciju sa Deda Mrazom nedavno veoma lepo opisala. Deda Mraz donosi uvek neke poklone koji su uvijeni u ukrasne papire i stoje ispod jelke. Mi smo kao unapređena verzija Deda Mraza – radimo cele godine, a naši paketi iznenađenja uvek u sebi sadrže kombinaciju materijalnih poklona i nekih doživljaja ili usluga. Inače, Deda Mraza se ne plašim, ja sam verovatno bila dete koje je najduže verovalo u njega, tako da smo stari drugari.

Hajde da se vratimo deceniju unazad – prije “Savršenog iznenađenja” već si bila u svijetu PR-a, pa ti preduzetništvo nije bilo nepoznanica. Kada si došla na ideju da uopšte pokreneš svoj biznis, šta je bilo presudno i šta si sve morala da naučiš kao početnik?

Uh, toliko pitanja… Počela sam nedavno da pišem knjigu i verujem da će se u njoj naći detaljni odgovori :). Ali, ukratko: na ideju sam došla kada sam se zasitila posla u kojem su se odnosi sa javnošću vodili na klasičan način, u kojem sam videla da ne mogu dalje da napredujem i kada sam osetila strašnu glad za nekom novom avanturom u karijeri. Bilo je presudno to što su me ljudi ranije, kada sam privatno organizovala iznenađenja za meni drage, stalno pitali da li se time bavim profesionalno. Tako da, kada sam sela da razmislim u kom pravcu želim da promenim svoju karijeru, odgovor je bio prilično jasan.

Kao „početnik“ sam u trideset i nekoj morala da naučim mnogo toga, što teško da će stati i u knjigu… To ne može da se prepriča, može samo da se preživi. Srećom sam ceo život bila gladna znanja i nikada nisam dangubila već sam uvek iz knjiga, sa predavanja, sa snimaka učila razne stvari i svaka od njih mi je doslovce zatrebala.

Osim što si čitala i slušala razna predavanja, da li si možda išla i na neke obuke, ili si možda imala mentora?

Kada počne privatni biznis, nemate mnogo vremena za obuke… Šta ste do tada uspeli da izučite, otprilike je to – to. Nisam imala ni mentora, imala sam prijatelje, kolege, familiju, i kod njih sam trčala po savete i po znanje.

Šta je sa finansijskom podrškom? Da li ti je ona u početku bavljenja PR-om bila neophodna, ili si kao i ja započela svoj biznis sa minimalnom investicijom, radeći od kuće?

Sve teže pitanje od težeg, vidi se da poznaješ kako izgledaju svi izazovi pokretanja sopstvenog posla. Započela sam sama, sa sredstvima koja su – kako će se ispostaviti bila nedovoljna, pa sam stalno morala da se dovijam i dodajem još. Započela sam sama, iz svog dnevnog boravka u iznajmljenom stanu. Godinu dana kasnije, ceo tim sedi u 100 kvadrata sjajnog poslovnog prostora.

To je ogroman uspjeh, zaista svaka čast! Šta je prethodilo realizaciji „Savršenog iznenađenja“? Koliko si istraživala tržište i ponašanje potencijalnih kupaca, i da li si imala pripremljen biznis plan za sve ove aktivnosti?

Kada sam smislila ceo koncept “Savršenog iznenađenja” po kojem se paketi poklona prave namenski za svaku osobu, shodno njihovim dnevnim navikama, rutinama, neostvarenim željama, težnjama, strahovima itd, pomislila sam sledeće: „Ovo je toliko dobra ideja da mora biti da se ovoga neko već setio i da ovo neko negde već radi!“. Utrošila sam nedelju dana pretražujući sve, verujem da sam stigla do kraja interneta, ali ništa ni slično nisam našla. Bila sam šokirana što čak ni Amerikanci nisu osmislili ovako nešto.

To me je tek uverilo da želim i moram da krenem tim putem. Napravila sam biznis plan, radila mini istraživanja na temu koliko bi ljudi bili spremni da plate ovakve usluge i sl. Tri meseca od početka posla, shvatila sam da kompletan biznis plan mogu da bacim, jer se sve odvijalo na drugačiji način od onog što je bilo zapisano u njemu. Međutim, da se razumemo, biznis plan je svakako neophodan, jer od nečega morate početi. Samo treba biti fleksibilan i shvatiti kada je vreme za promene.

 

 

Slažem se, jer sam imala slično iskustvo. Ali ipak preduzetnicima koji nas čitaju preporučujem da naprave biznis plan, jer će na vrijeme uvidjeti da su možda nešto precijenili/potcijenili a ujedno će i istražiti tržište. Kaži mi, da možeš da vratiš vrijeme, šta bi uradila drugačije? Da li bi „Savršeno iznenađenje“ ranije ugledalo svjetlost dana, ili misliš da si odabrala pravi momenat?

Mislim da sam u poslovnom, kreativnom i ličnom pogledu bila spremna za “Savršeno iznenađenje” možda i jedno dve-tri godine ranije. No, iskreno verujem da se u životu sve dešava baš onda kada je potrebno i da je Savršeno iznenađenje došlo u moj život u savršenom trenutku.

Jedino što bih izmenila je da bih našla način da se manje nerviram oko stvari koje znam da ne mogu da promenim.

Žene ili muškarci – ko češće kuca na tvoja vrata? I, kako si uopšte došla do prvog klijenta?

Prvi klijent se javio prvog dana kada je lansirano “Savršeno iznenađenje”! Samo što nisam pala sa stolice. Prema mom biznis planu, prva tri meseca trebalo je da se bavim edukacijom tržišta, građenjem brenda i svesti o njemu. Ali, kao kažu – život je ono što ti se dešava dok ti praviš planove.

Prema mojim procenama, trebalo je da muškarci budu dominantniji deo naših klijenata. Međutim, sada kod nas vlada potpuna ravnopravnost između dama i gospode koji uzimaju naše usluge. To se jednostavno desilo spontano, jer i jednima i drugima podjednako trebaju kreativna rešenja i dobri personalizovani pokloni.

 

Tvoj posao mi mnogo liči na posao psihologa 🙂 Ti moraš da otkriješ ko je osoba kojoj se sprema iznenađenje, na osnovu onoga što čuješ od naručioca. Kako prikupljaš te informacije, koliko su one opširne, i da li se dešavalo da se pojavi naručilac koji slabo poznaje osobu koju želi da iznenadi? Šta se dešava u tom slučaju?

Naš upitnik ima nekih 20 pitanja o osobi za koju spremamo iznenađenja i normalno je da naručilac ne zna odgovore na sve njih. Nama je dosta važno da saznamo omiljene boje, muziku, jelo te osobe, ali i da znamo koje su njene neostvarene želje, da li ima nešto čega se plaši, da li nešto trenira, da li ima posebno važna mesta ili osobe, kako izgleda njena svakodnevnica itd. Sve nam to otkriva po jedan deo ličnosti i često kada uživo popunjavamo upitnik sa naručiocem oni pitaju da li smo mi psihoterapeuti. Jednostavno se toliko otvore i kažu stvari koje najčešće dele samo sa svojim psihijatrima i sveštenicima. Osete da su u prijatnom okruženju i da se mogu otvoriti.

Međutim, prvi klijent je znao svega tri stvari o devojci za koju je poručivao iznenađenje. Može se naravno raditi i sa tim, vremenom smo naučili, ali sam tog dana bila prilično uplašena gledajući poprilično prazan papir. Međutim, onda sam shvatila da sam pre nekoliko godina na jednom poslovnom skupu upoznala dotičnu damu i bilo mi je mnogo lakše da smislim iznenađenja za nju jer sam znala kako izgleda i koji je njen stil ponašanja

Da li postoji neko iznenađenje koje si priredila, a koje je bilo toliko posebno da ćeš ga pamtiti cijelog života?

Još uvek pamtim sva iznenađenja koja je “Savršeno iznenađenje” priredilo. Ali sam sigurna da nikada neću zaboraviti prvo iznenađenje, jedno iznenađenje koje smo radili za venčanje jedne naše dame i jednog Slovenca, jedno izvinjenje koje smo radili kao tajni agent (naručilac preuzima sve zasluge, mi kao da nismo ni postojali) i jedno poslovno iznenađenje kada smo u velikoj osiguravajućoj kući napravili kolegijum iznenađenja sa poklonima iznenađenja za čak 50 članova menadžementa.

Kada je tebe zadnji put neko iznenadio? 🙂

Znaš one filmove u kojima on nju iznenadi tako što dođe pred njenu kuću i kaže: „Upadaj, idemo negde“. A onda je odvede na put iznenađenja u Pariz. Ja obavezno pomislim: a šta ako je njoj sad ostao mokar veš u mašini za veš koji treba da raširi, šta ako nije stigla da ode na depilaciju nogu, šta je baš tada imala zakazanu kafu sa drugaricom iz osnovne itd… Ja znam da kada “Savršeno iznenađenje” nešto organizuje, mi sve sagledavamo iz 1001 ugla i nikada se neće desiti neki element koji će ometati iznenađenje. Ali, ne bih smela da se prepustim u ruke nekome drugome da mi priredi iznenađenje, jer ne podnosim ništa menje od savršenog:).

Tako da mene iznenađuju i raduju druge stvari. Moju dušu hrani kada pročitam priču koju je napisala moja sestra, kada mi baka naslika sliku za novu kancelariju, kada mi dragi kupi sladoled od pistaća jer je pročitao moju želju u pogledu, kada mi mama napiše pismo umesto Deda Mraza i pogodi sve i jednu moju skrivenu želju… Za mene su to najlepša iznenađenja

 

 

Iz ovog ugla, koje vještine smatraš najvažnijim da jedna žena razvije kako bi počela da se bavi svojim biznisom?

Intuicija je najvažnija, a mi žene smo blagoslovene time što je kod nas ona po prirodi razvijenija nego kod gospode. Iz racionalne perspektive, verovatno je bila ludost napustiti dobar posao i otisnuti se u preduzetničke vode. Međutim, intuicija mi je govorila da to moram da uradim. I hvala joj.

Pored toga, i za žene i za muškarce su važni posvećenost, dobra organizovanost, dobre komunikacione veštine, solidna brzina prilagođavanja novim situacijama, orijentisanost na detalje uz istovremeno posmatranje šire slike.

Interesuje me kako balansiraš poslovni i privatni život? Da li porodica i prijatelji imaju razumijevanja za tvoja odsustva ili prezauzetost poslom?

Mislim da prvih šest meseci nisam imala privatni život. Sećam se da me je tih meseci zvala baka i gotovo plačnim glasom govorila: „Znaš, ja bih želela da bi imaš neki „državni posao“ i da budeš srećna“. A meni je mnogo vremena i energije trebalo da joj objasnim da sam srećna i ako moj radni dan traje po 16 sati. Posle takvog načina života, osetila sam jak bol u srcu koji me je naterao da malko zastanem, potražim pomoć i shvatim da ne mogu i ne moram sve sama. Još uvek učim balansiranje između privatnog i poslovnog, što je dodatno izazovno kada se bavite poslom koji volite i vreme provedeno u kancelariji ne doživljavate kao vreme koje ste proveli radeći nešto što morate. Prijatelji i porodica su u početku zaista imali razumevanja za moju zaljubljenost u posao, a na meni je sada da na njihovo razumevanje odgovorim na pravi način.

Često se susrećem sa ženama koje imaju simpatične ideje, ali iz straha od neuspjeha one najčešće i ostaju u fazi ideje. Nikada ih ne sprovedu u djelo! Za kraj, da li imaš neki savjet koji bi mogao biti okidač da se pokrenu i krenu u realizaciju svoje ideje? Možda možeš da im preporučiš neku dobru knjigu?

Evo preporučiću im svoju knjigu, čim izađe, nadam se do kraja godine 🙂 Biće to opis celokupnog putešestvija jedne žene u svetu preduzetništva.

Ja sam imala olakšavajuću okolnost kada sam se suočavala sa tim strahom od neuspeha o kojem govoriš. Nisam imala malu decu o kojoj bih morala brinuti ili nekoga ko bi zavisio od mene u finansijskom smislu. Tako da sam mogla da prelomim da se upustim u avanturu – jedino što je moglo da bude oštećeno u slučaju neuspeha bile su dve stvari: početno uložena sredstva i moj ego. Unapred sam se pomirila sa tim da ću morati da preživim i jedno i drugo ako do toga dođe i – zaplovila sam.

Stoga bi moj savet bio – sedite i suočite se sa svojim strahom. Šta je to što sve možete da izgubite ako se taj strah obistini? Da li možete to da podnesete? Bilo da je to finansijski gubitak, gubitak profesionalnog kredibiliteta, gubitak samopouzdanja. Sa druge strane stavite šta sve možete da dobijete. Osećaj zadovoljstva, ispunjenost, kvalitetnije provedeno vreme itd… Kod mene je jednačina bila odmah rešiva. Vaša možda nije rešiva u ovom trenutku, ali će možda biti u neko sledećem. U svakom slučaju, sve dok ne pokušate da je rešite, ne možete unapred znati rezultat. I verujte u sebe na tom putu!

 

“Blagosloveni su oni koji ništa ne očekuju, jer nikada neće biti razočarani”.

A.Pope

LEKCIJA#1:

Razmisli o tome šta bi radio kada bi imao opciju da svakog dana radiš jednu aktivnost (bez plate) – koja vrsta posla ili aktivnosti bi ti donijela najveće zadovoljstvo? A sada analiziraj načine na koje od te aktivnosti možeš da zaradiš. Nemoj odlagati za sjutra i čekati neki drugi dan kad budeš imao “više vremena”, ili kad bude “pravi momenat”. Umjesto toga, počni da radiš na tome odmah sada! 

 

Vidiš, Milica je od onoga što najviše voli da radi napravila ozbiljan biznis. To je dokaz da zaista možeš, ako to stvarno želiš. Uz malo sreće i mnogo pripreme, truda, rada i odricanja, i ti možeš uspjeti!

Kako bih te motivisala da počneš da razmišljaš u tom smjeru ja ću svakog poslednjeg ponedjeljka u mjesecu ćaskati sa (sada već) uspješnim preduzetnicima koji će sa tobom podijeliti svoja znanja, možda ti dati neke nove ideje, i sasvim sigurno te inspirisati da razmišljaš o karijeri preduzetnika.

Ako imaš pitanja za mene ili moje sagovornike preduzetnike, slobodno me kontaktiraj putem mejla office@minutadoposla.com i potrudiću se da tvoje pitanje stigne na pravu adresu 🙂

Do sledećeg čitanja,

 

 

Bojana Perović  

 

Priključi se i našoj Facebook grupi, i podijeli tvoje iskustvo sa preko 1500 članova, a zaprati nas i na Instagramu, možda te uspijemo motivisati da pokreneš svoj biznis 🙂