Posts
Od strasti do biznisa – Škola mjuzikla “Eudven”
Kada biste me pitali šta je najvažnije za uspješan biznis, bez dvoumljenja bih rekla – strast prema poslu koji obavljate!
Ali što više pričam sa ljudima, polako shvatam da je ovaj savjet sam po sebi frustrirajući za mnoge.
Naime, mnogi ljudi naprosto ne mogu da definišu svoju strast, ili ih imaju previše i ne pronalaze neko srednje rešenje a ne mogu ni da se opredijele za jednu od njih, ili još gore – poznaju svoje strasti ali ne nalaze način da rade to što ih ispunjava.
Zašto je tako?
Zato što je često naš sistem želja pogrešan!
Imamo previše opcija i ne znamo u šta da investiramo. Ili želimo stvari samo zato što ih i drugi žele. Možda i dobijemo šta želimo, ali onda shvatimo da to više ne želimo. Ili želimo previše stvari odjednom. I želimo sve to sada! Želimo instant zadovoljenje naših potreba i želja!
Pa koje je onda rješenje?
Usudiću se da kažem – da prestaneš da tragaš za svojim strastima!
—
Strast se ne pronalazi tako, odjednom. Ona se gradi, vremenom, i sa puno strpljenja. To je proces otkrivanja, a ne ideja koja se odjednom pojavi u vidu sijalice iznad tvoje glave.
—
Ako imaš više od 25 godina i još uvijek ne znaš koja je tvoja strast, možda samo nisi dovoljno istražila? A da bi istraživala, potrebna je hrabrost. Kada si hrabra, onda možeš i da se usudiš da probaš neke nove stvari, nije te strah da li ćeš ispasti glupa ili smiješna ili možda pogriješiti. Trebaš da se igraš sa životom i prestaneš da brineš o svojim strastima na neko vrijeme.
Promijeni perspektivu!
Shvati da MOŽEŠ da radiš šta god želiš u svom životu!
Okruži se ljudima koji su živi dokazi toga!
Jedan primjer kako se otkriva strast i ista pretače u uspješnu poslovnu ideju je upravo moja današnja gošća – Lidija Vuletić, vlasnice škole za mjuzikle “Eudven”.
Škola za MJUZIKLE, heeej – kakva ideja!!!
Kada si prvi put došla na ideju da osnuješ „Eudven“ – odakle je došla inspiracija, i ko ti je bio uzor?
Volim mjuzikle, oduvek sam ih volela. Kao dete, mama mi ih je puštala kada sam bila tužna ili kada stvari nisu bile dobre kod kuće, te su mi prirasli srcu. Na žalost, put u životu i život u Srbiji, me nisu doveli do toga da se bavim mjuziklima. Završila sam matematičku gimnaziju, zatim organizacione nauke i našla se pred velikim pitanjem – čime se baviti?
Završiti menadžement je najlepša stvar na svetu jer te priprema za SVE, pa sam tako i ja sa znanjem sa fakulteta mogla da kažem da je vreme da počnem da se bavim onime što želim i tako odlučila da pokrenem školu mjuzikla.
Početna ideja je bila, naravno, da otvorim školu u koju bih ja mogla da idem kako bih se ja bavila mjuziklima, i tako je prvo nastala škola za odrasle.
Kako su tekle pripreme: da li si analizirala tržišta, konkurenciju, pripremila biznis plan, kako si se organizovala po pitanju pronalaženja kadra, prostora itd.?
Moram biti iskrena i reći da ja nisam mnogo razmišljala o svemu tome. Upustila sam se u preduzetništvo bez ikakve pripreme. Mladost – ludost 🙂
Samo sa idejom sam se prijavila na konkurs Erste banke pod imenom SUPERSTE i dobila ga.
Kako sam pre toga radila u jednoj maloj operskoj kući, koleginice su mi pomogle da dođem do svoje prve profesorke pevanja, ona je pomogla da dođemo do profesora glume, on nas je doveo do profesorke plesa i tako se gradila mala mreža ljudi koji u Eudvenu rade.
Tada sam pronašla čoveka koji je otvarao bar u Beogradu i koji mi je ponudio da besplatno radimo u njegovom baru i držimo časove, ali posle jedne probe su se profesori pobunili, te sam imala samo 7 dana da pronađem drugi prostor za školu. Okretala sam nekoliko plesnih sala u Beogradu dok nisam našla onu koja mi je tada odgovarala i tako smo zvanično počeli.
Sada naravno stvari malo drugačije funkcionišu, pred svaki novi projekat malo duže razmišljam i istražujem, pišem planove, budžete itd.
Pričaj nam o prvom klijentu 🙂 Da li je bilo teško doći do njega, i kako je to izgledalo?
Kao što sam rekla, prijavila sam se na konkurs Superste od strane Erste banke, i jedan od segmenata konkursa je bio zadatak da se privuku ljudi na Facebook i Twitter stranicu projekta, te sam morala da molim ljude da mi šeruju stranicu i pričaju o školi.
Kako ovakvih škola nema, ljudi koji vole da pevaju, plešu i glume, su se sami prijavili. Njih šestoro 🙂
Moja prva učenica je i moj omiljeni učenik svih vremena. Ona se prijavila tri puta, bila je najduže u školi i zaista je živela Eudven san sa mnom tada.
Da li si u početku imala materijalnih poteškoća, i kako si se izborila sa tim?
Od Erste banke sam dobila 200.000 rsd (oko 1800 eur) i to mi je bila velika pomoć na samom početku jer drugačije ne bih mogla da plaćam i profesore i prostor.
Tada sam bila i stalno zaposlena ( i dalje sam) u drugoj firmi i od plate sam živela i pokrivala dugove, a nekada su mi pomagali i roditelji.
Kako izgleda jedan dan u Eudvenu?
Dan u Eudvenu je uvek drugačiji 🙂
Naša deca imaju sat vremena plesa, sat vremena pevanja i sat vremena glume svake nedelje. Kada sam sa njima, dan je zabavan, skačemo, grlimo se, pevamo, postavljamo režiju, imitiramo roditelje itd… kada nisam sa njima, radim sa profesorima na pisanju pesmica i tekstova, obrađujem slike i snimke, pravim rasporede, organizaciju nastupa i predstava, dogovore sa sponzorima, medijima, scenografima itd.
U koji segment svog biznisa danas najviše ulažeš?
Ovo je jako teško pitanje, jer se ulaže u mnogo toga.
Svakako da jako puno ulažem u marketing jer je škola i dalje mala i potrebno je dosta reklama kako bi se širila priča. Beograd ima hiljadu školica plesa, baleta, glume itd, i jako mi je važno da se za Eudven čuje.
Ja ulažem i u dobre profesore, moji profesori imaju veliko iskustvo i jako mi je bitno da ostanu kod mene i da rade za Eudven.
Osim škole mjuzikla za djecu, ti imaš i školu mjuzikla za odrasle i Školu Burleske i Kabarea (nemaš pojma koliko mi je žao što nismo u istom gradu!). Sa kim je teže raditi – sa odraslima ili sa djecom? Da li se možda odrasli tokom časova pretvore u djecu?
Apsolutno sa odraslima!
Sa decom je predivno raditi i nije uopšte teško. Nekada budu teški roditelji, ali sam sa njima naučila kako da se borim, ali odrasli umeju da budu jako naporni. Svako dođe sa različitim ciljem, sa posebnim željama, često imamo ljude koji nisu talentovani, ljude koji imaju jako nisko ili jako visoko samopouzdanje, zaista se srećemo sa svačim.
Sa decom je bitna samo ljubav i posvećenost, oni to cene i vrednuju na svaki mogući način.
Ti imaš fenomenalan storytelling – bravo! Od koga si učila? 🙂
Hvala puno! Iskreno, ja samo mnogo maštam i puno volim da pričam, pa mi je došlo nekako i prirodno. Mnogo toga učim kroz druge blogove, portale i instagram priče.
Ono što meni najviše pomaže su bajke, jako često čitam dečije bajke i one me inspirišu za priče koje kasnije pričam.
Koliko je planiranje bitno za svoj biznis? (Ako je bitno, a vjerujem da jeste, koliko unaprijed je potrebno da planiraš, da li praviš to-do liste, imaš li neke alate…)
Imam TO DO liste jer ih OBOŽAVAM! Nisu mi neophodne, ali ih jako volim, bolje se osećam kada ih imam. Ne koristim nikakve aplikacije, samo sveske, imam desetine svesaka punih planovima, idejama, rasporedima, motivacijama, citatima itd.
Generalno, planiranje je jako bitno, ali i informacija da nikada ne ide sve po planu. Plan služi kao putokaz, a jako se često desi da stvari budu mnogo bolje od planiranih, i tada se kreiraju nove liste, novi ciljevi itd.
Kako se boriš sa padom motivacije (ako imaš da preporučiš neku knjigu, podcast, video, možda imaš svoj vision board… šta god misliš da je korisno)
Pad motivacije je mnogo težak. Meni najviše pomažu moji đaci, jer mnogo vole Eudven i cene trud i rad i jako se svemu raduju, pa kada ja padnem njihova sreća me podigne.
Što se tiče knjiga, ja volim Robina Šarmu, on me uvek motiviše… a za podkaste volim Sunny – youtube stručnjaka. Svakako da nekada gledam i motivacione klipove na youtube, googlam kako da se motivišem i slično. Nekada zovem prijatelje da me podsete zašto radim to što radim, a nekada prosto preplačem, uzmem slobodan dan i sutra krenem sve ponovo.
————–
Prošlog mjeseca Goga Balaban nas je naučila da budemo autentične, kreativne, pune ljubavi i svjesne da to zaista i jesmo. Njena knjiga “Buđenje Boginje” već uveliko osvaja čitaoce širom regiona, a intervju sa njom možeš pronaći na ovom linku.
LEKCIJA #6:
Lidija je neko ko svoj posao radi sa puno strasti, i uvjerićeš se u to ako posjetiš njen Instagram profil. Strast je obavezan uslov ako želiš da živiš ispunjen život koji ćeš obožavati! Ona ti je možda ispred nosa, ali nisi dovoljno otvorena da je vidiš. Preispitaj sebe, popiši svoje hobije, vodi dnevnik, čitaj što više, odvoji vrijeme da budeš sama, razmišljaj šta je to što bi mogla da radiš pa i kad bi znala da nećeš biti plaćena.
Budi otvorena da saznaš, i tvoja strast će sama isplivati. A jednom kada je pronađeš, suočićeš se sa stvarnošću. Biće teško. Može biti i jako neprijatno. Ali to će biti momenat odluke. Da li si spremna da se žrtvuješ za tu strast? Da se suočiš sa neprijatnostima? Da li imaš strpljenja da čekaš plodove svog rada? Da li si spremna da se boriš?
Ako je odgovor na ova pitanja “Da”, čestitam – upravo si otkrila svoju strast, i stala na prvu stepenicu svog preduzetničkog puta 🙂
————–
Sa namjerom da te motivišem da počneš da razmišljaš o karijeri preduzetnice, svakog mjeseca objavljujem svoj razgovor sa uspješnim preduzetnicama i onima koji su na početku svoje preduzetničke karijere, a koje će sa tobom podijeliti svoja znanja, možda ti dati neke nove ideje, i sasvim sigurno te inspirisati da pokreneš već jednom tu svoju biznis ideju! Preduzetništvo jeste neka vrsta karijernog puta, ali je iznad svega stil života u kojem hrabri ljudi pronalaze konstantnu inspiraciju. Da li si i ti jedna od njih?
Ako imaš pitanja za mene ili moje sagovornice preduzetnice, slobodno me kontaktiraj putem mejla office@minutadoposla.com i potrudiću se da tvoje pitanje stigne na pravu adresu 🙂
Oli Cookies – Oliverin šećerni svijet
Otkriće da želim da budem “sam svoj gazda” za mene uopšte nije bilo iznenadno, jer na tu ideju nijesam došla “preko noći”. Oduvijek sam maštala da imam neko svoje preduzeće (“kad porastem biću glavna!” 😀 ), da imam slobodu da radim koliko želim i sa kim želim, i da budem od koristi drugima. Ali kako sam odrastala, sve je bilo teže da shvatim u kom pravcu želim da idem!
Oduvijek sam imala mnogo interesovanja, i zapravo ne mogu da zamislim kako bi moj život izgledao da sam bila manje radoznala. Sa 5 godina sam čitala (i ćirilicu i latinicu) zbog čega sam rano zavoljela knjige, pa sam maštala da postanem pisac jednog dana! Onda sam kao kao osmogodišnja djevojčica od svoje bake naučila da pletem, vezem i šijem, pa sam sebe zamišljala kao poznatog dizajnera listajući bakine “Burda” časopise (sačuvala sam svaku njenu kolekciju još iz 50-tih, 60-tih, 70-tih i 80-tih godina prošlog vijeka!). Onda sam htjela da budem doktorica, pa glumica, pa prevodilac… Onda sam nekako naglo odrasla, i nijesam više znala šta želim!
(Ovdje pročitaj moj zadnji blog post u rubrici “Kafa sa regruterom” u kojem sam pisala o izazovima sa kojima se susreću ljudi koji imaju mnoga interesovanja ili šarenoliko radno iskustvo!)
Kako nijesam znala šta da tražim, odlučila sam da se prepustim i da učim da radim sve što mi se na putu ukaže, pa ću se, valjda, negdje i pronaći! Tako sam stekla brojna iskustva, koja ne samo da nijesu u vezi sa mojim trenutnim zanimanjem već su neka i dijametralno suprotna. U jednom momentu kockice su konačno počele da se sklapaju, pa kada se osvrnem unazad jasno mi je:
- Da nijesam otišla u Italiju da studiram (na meni tada gotovo nepoznatom jeziku!), ne bih naučila italijanski jezik, koji je bio ključni za moju današnju saradnju sa jednom kompanijom u Italiji;
- Da nijesam odlučila da tokom studija radim kao sobarica, ne bih znala kako izgleda jedan radni dan sobarice i šta sve treba da tražim u kandidatima koje regrutujem za tu poziciju, da nijesam radila kao prodavac ne bih znala tok prodajnog procesa i osobine i vještine koje poslodavci traže od prodavca, ne bih iz ličnog iskustva poznavala opis zaduženja šankera, ne bih ušla u svijet PR-a i marketinga, itd.;
- Da nijesam upoznala Oliveru, nikad ne bih upoznala ni agenta zahvaljujući kojem sam otišla na kruzer, i koji me je inspirisao da radim posao koji sada radim!
Danas pričamo o Oliveri i o njenim kolačićima poznatijim kao Oli Cookies, koji nekako (ne znam kako) zamirišu sa njenih fotografija čak iz Zagreba!
Ali, ovaj blog post je nešto drugačiji od prethodna dva iz rubrike “Sam svoj gazda”. Po čemu?
Olivera i ja nijesmo imale previše vremena da pripremamo intervju jer je ona bila pred porođajem sa svojim drugim djetetom. Zbog toga ovaj post smo osmislile da bude manje u formi intervjua, a više kao neka vrsta savjeta i smjernica za one koji tek počinju.
Mali David je stigao prije par dana na ovaj svijet, i želimo mu dobrodošlicu 🙂
Kao drugo, Oli Cookies je, u smislu biznisa, još uvijek na samom početku iako se ideja rodila još davno. To znači da je pravi momenat da zavirimo u njen svijet i ispratimo sve ono što je dosad uradila kao i ono što je tek čeka, što vama koje razmišljate o tome da pokrenete svoju liniju domaćih proizvoda može biti itekako korisno i zanimljivo.
“Svaki početak je težak”, kaže Olivera. “U samom startu tokom učenja i savladavanja smjese dosta toga sam morala baciti jer nisam bila zadovoljna kako to izgleda. Crtanje i modeliranje mi nije bio problem, jer sam imala talenat za to, ali sam više usavršavala Kraljevsku glazuru i njenu gustoću, postupak nalivanja kolača, dobijanje 3D efekta, pravljenje cvjetića i ostale dekoracije kao i za torte. Zatim sam počela da usavršavam svoje slikanje jer je sasvim drugačije raditi sa šećerom i glazurama. Svakog puta finalni proizvod je izgledao sve bolje, a i tijesto je bilo sve kvalitetnije. Tražila sam recepte, isprobavala, usavršavala i tako došla do 6 vidova mekanih, ukusnih keksića od putera ili medenjaka”.
Olivera je oduvijek bila dobra u slikanju i modeliranju, a sada je te svoje vještine iskoristila da od toga napravi posao. Osim vještina slikanja i kuvanja, bilo joj je potrebno još ponešto da pokrene svoju priču. Zato ću danas kroz Oliverin primjer dati osvrt na sve ono što će trebati bilo kome ko počinje da se bavi ovim ili sličnim biznisom, a kako su mnogi od ovih koraka jednaki za bilo koju vrstu biznisa, mislim da će tekst biti koristan i ostalima.
Dakle, svako ko želi da jednog dana pokrene svoj biznis trebalo bi da razmišlja o sledećim koracima:
1. RAĐANJE IDEJE
Razmisli šta je ono što te ispunjava, dopušta ti da budeš kreativna, ispunjava te i čini te srećnom. Ukratko – kojem poslu bi se radovala i kad bi morala da ga radiš bez pare i dinara cijele sedmice (jer te to na početku – a i kasnije u nekom momentu – sigurno čeka!). Ako ćeš već da budeš sama svoj gazda, onda bolje da to bude posao koji voliš da radiš, radije nego posao koji će donijeti dovoljno novca ali te smara i ne radiš ga sa strašću. Strast mora da bude prisutna u tvojoj priči od početka do kraja, posebno ako imaš velike planove!
Prilikom generisanja ideje je jako važno da širom otvoriš oči. Na primjer, to što voliš cvijeće i rad oko njega, ne znači da možeš samo da otvoriš cvjećaru, već možda i da se baviš dekoracijom vjenčanja i rođendana!
Kako se kod Olivere rodila ova ideja da peče i oslikava svoje medenjake?
“Crtam još otkako sam bila djete, a takođe sam modelirala svašta od gline. Jednostavno obožavam umjetnost, a tek sve te boje.. To je nesto u čemu bas uživam i što jako volim. Prva interesovanja za ovu kombinaciju umjetnosti i kuhinje rodila su se zahvaljujući mojoj mami, koja je stalno pravila torte za nas, koje je čak i ukrašavala. Tako se rodila ideja da možda ja mogu da joj pomažem, da modeliram razne figure i ukrašavam. Modeliranje bilo gline ili čokolade za mene je prava umjetnost. Mama me je učila, pokazivala mi kako se šta miješa, kako se prave torte i kolači, i tako malo po malo, korak po korak, ja sam dobila prve ideje i savladala gradivo, a tu ljubav prema modeliranju prenijela na torte i kekse.”
Nevjerovatne kreacije!
2. OTKRIJ SVOJU NIŠU
OK, recimo da imaš ideju da počneš da se baviš proizvodnjom neke vrste hrane. Ali, od starta znaš da tu ideju nemaš samo TI, i da je vrlo vjerovatno svaka domaćica kojoj kuvanje ide od ruke makar jednom poželjela da unovči svoj rad. Razmisli kako ćeš ti da se izdvojiš? Kako ćeš uspjeti da se istakneš na tržištu gdje postoje brojne poslastičarnice i pekare koje su odavno prisutne i već prepoznatljive? Ko je tvoja ciljna publika i kako da dođeš do nje? Kao i u bilo kom drugom biznisu, i u ovakvoj vrsti posla potrebno je da imaš svoj USP – unique selling point, odnosno nišu!
Na primjer, poslastičarnica kao biznis ideja je interesantna, ali kao što rekoh – poslastičarnica ima puno, a neke od njih su postale i prepoznatljive (odnosno imaju BREND). Ipak, ako imaš ideju da otvoriš poslastičarnicu, i odabereš usku nišu, na primjer – radionica medenjaka, ili krofni, ili knedli od šljiva, ili palačinki, mnogo lakše ćeš se profilisati i ljudima će biti jasnije šta kod tebe mogu da kupe.
Olivera je u početku pravila torte, a kasnije se oprobala i u pravljenju medenjaka. Kada je usavršila recept, bacila se na usavršavanje tehnike oslikavanja i modeliranja od čokoladne smjese:
“Nisam isla na obuke, i nisam imala nekog mentora. Kraljevsku glazuru i ostale tehnike sam savladala sama, čitajuci, isprobavajući razne metode. Bilo je dosta neuspjeha, ali svaki put sam naučila sve više i više, i bila korak bliže svom finalnom cilju. Jedini kurs koji sam pohađala bio je kurs za modeliranje maske od čokolade u Beogradu, koji je vodila predivna i talentovana Isabela Tramago. Modeliranje maske lica od čokolade sam htjela duže vremena savladati, i mogu reći da sam zadovoljna jer sam mnogo naučila, a u skoroj budućnosti planiram da napravim i skulpturu od čokolade!”
Ljudi, ova maska se jede!
Sjeti se da ćeš u početku sama morati da praviš, pakuješ i prodaješ svoje proizvode sama, osim ako nemaš pomoć sa strane. Ako imaš mnogo različitih proizvoda – kolača, torti, medenjaka – to može biti prezahtjevno i vrlo stresno. Zato, radi na otkrivanju svoje niše, kako bi sebi olakšala posao. Vjeruj, kao neko ko od starta nije definisao svoju nišu, znam kroz šta prolaze svi oni koji naknadno rade na tome. Sve je moguće ispraviti na vrijeme, ali zašto ispravljati ako je već moguće postaviti zdrave i jake temelje?
3. ISPITAJ ZAKONSKI OKVIR I PROCEDURU REGISTRACIJE
Sada kad imaš jasnu ideju šta želiš da radiš, moraš da otkriješ i KAKO to možeš da radiš. Jedna od važnijih odluka koje tokom ovog koraka moraš da doneseš jeste i vid organizovanja djelatnosti koju ćeš obavljati. Oblik koji izabereš može zavisiti od tvoje lične situacije, budućih planova, kao i faktora poput vlasništva, odgovornosti i troškova.
Na našim prostorima većina žena koje se bave ovim biznisom u početku to rade kod kuće, ali u zapadnim državama to jednostavno, što bi se reklo, nema da može! Možda će ti u nekom momentu izgledati kao da je nemoguće da pokreneš svoj biznis, pored svih tih procedura i zakonskih ograničenja, ali nijesi jedina koja se sa tim bori, pa ipak mnoge druge žene ne samo da opstaju na tržištu nego i postaju prepoznatljive!
U Crnoj Gori većina preduzetnika iz ove i srodnih branši posluju kao samostalni preduzetnici. Preduzetnik je, sa pravne tačke gledišta, fizička osoba koja se registrovala za obavljanje određene djelatnosti radi sticanja prihoda. Kod nas je zakonom predviđena mogućnost da se preduzetniku koji ostvaruje do 18.000 € godišnjeg prihoda, može, na lični zahtjev odobriti forma paušalnog oporezivanja. Ukoliko se preduzetnik odluči za poslovanje na ovaj način, poreska stopa iznosi 9% na oporezivi iznos prihoda.
Vrlo je moguće da i u tvojoj državi postoje neke olakšice. Raspitaj se da li tvoj grad nudi neku vrstu podrške mladim preduzetnicima ili ženama u biznisu, da li postoje ili su u planu neki projekti čija su ciljna grupa žene u biznisu, postoje li klasteri domaćih radinosti u tvojoj okolini, itd. Ukoliko nešto od pomenutog postoji, treba da dođeš do tog JOŠ DANAS! Programi podrške preduzetnicima često uključuju i besplatnu konsultantsku podršku, koju bi trebalo da iskoristiš!
4. DAJ SVOM BIZNISU IME
Prelazak iz hobija pečenja i bojenja kolačića u pravi slastičarski biznis je uzbudljiv proces! Zamisli samo koliko ćeš života zasladiti svojim preukusnim kolačima, lijepim pakovanjima ili dizajnom! Zato, tvoja biznis ideja treba da dobije i privlačno ime.
Tu postoje neka nepisana pravila:
- Iz imena treba da bude jasno o čemu se radi. Očigledno, zar ne? Ali vjeruj da se to često zanemari prilikom davanja imena biznisu. Ako mu daš konkretno ime, ljudi će te lakše naći. Na primjer, “Oli Creations” bi bilo previše široko i sveobuhvatno, i teško da će ljudi koji traže prodavnicu kolača preko interneta naići na njen profil. Ali “Oli Cookies” jasno govori šta kod Olivere možeš da kupiš, a to su ovi lijepi kolačići.
- Daj sebi prostora za rast. Kada biraš ime za svoj biznis ne želiš da se limitiraš. Na primjer, ako planiraš da praviš Cake Pops, možeš da nazoveš svoj biznis na primjer “Marta’s Cake Pops” i to zvuči lijepo. Ali šta kad nakon 3 godine odlučiš da počneš da praviš torte, kolače, palačinke.. “Marta’s cake Pops, Pancakes and Cookies” je predugačko i teško se pamti, zar ne?
- Odaberi unikatan naziv. Ako je naziv koji si smislila već zauzet pa i ako je u drugom gradu daleko od tebe, odaberi drugi. Zbog čega? Vrati se na stavku broj 2 – nemoj da limitiraš sebe! Možda ćeš proširiti svoj biznis na druge gradove, i onda si u problemu jer će ljudi biti zbunjeni.
Kada sam Oliveru pitala zašto baš Oli Cookies i da li je imala neke druge ideje, rekla je da jeste ali da se odlučila na ovu varijantu zato što će tako ljudi upamtiti i nju kroz njene kreacije!
Game of Thrones S8 – brojimo sitno…
Sjajno! Ona već razmišlja o svom ličnom brendu, i želi da je vezuju za medenjake!
Pa, kad smo već kod brendiranja…
5. OSMISLI LOGO
Naravno da ne moraš sama da ga kreiraš (i ne treba), ali ako želiš na internetu ima veliki broj sajtova za besplatnu izradu logotipa. Kao neko ko je probao i tu vrstu gotovog rješenja, i na kraju se odlučila da angažujem grafičkog dizajnera iz Brazila, mišljenja sam da ne treba da gubiš vrijeme na gotova rješenja, a evo i zašto. Koliko god da se radilo o gotovom rješenju, nije baš da nećeš morati ništa da radiš – moraćeš da odabereš boje, oblike, fontove… a kako to zna biti zanimljivo, jer liči na igru, zadržaćeš se na tome duže nego što planiraš. Uz to, nećeš dobiti ono što želiš jer većina tih sajtova nudi logo u .png ili .jpg formatu, a tebi treba pravi, vektorski logo. Ukoliko nijesi u situaciji da priuštiš sebi skupog dizajnera, i tu postoji rješenje – na sajtu Upwork možeš da pronađeš freelancere koji će taj posao da ti odrade za manje para.
Olivera se za sada odlučila za jednostavan natpis Oli Cookies koji prekriva njene fotografije, a sve u cilju da zaštiti svoje radove od “pozajmljivanja”. Jednostavno, a radi posao!
6. NAPRAVI MARKETING STRATEGIJU I BIZNIS PLAN
“O tome ću misliti kasnije, za sad treba samo da počnem!” je ono što većina početnika kaže kada im se pomenu marketinška strategija i biznis plan! A ovo bi trebalo da bude OBAVEZAN korak.
Zašto?
Bez marketinga ljudi ne mogu da čuju za tvoj biznis, a samim tim nemaju ni šansu da kupe od tebe. Bez klijenata odnosno kupaca – nemaš biznis! Jednostavno!
Marketing plan treba da istakne strategije koje ćeš koristiti za pronalaženje i stupanje u kontakt sa tvojim korisnicima, odnosno klijentima. Tu treba da istražiš iz koje društvene mreže možeš najviše da izvučeš (za ovu vrstu biznisa definitivno Instagram!), na koji način ćeš to uraditi, koliko često (npr.post na Instagramu 2 puta dnevno + 1 story), koji su online a koji offline kanali promocije tvog proizvoda, itd.
Treba ti i dobar biznis plan. Tokom izrade biznis plana analiziraćeš svoje tržište, a kvalitetna analiza tržišta je ključna stvar na kojoj se zasniva svaki uspješan poslovni plan. Svaki preduzetnik na početku svoga poslovanja bi trebalo da odgovori na nekoliko važnih pitanja, a jedno od njih je svakako i da li postoji potreba na tržištu upravo za tim proizvodom. Kroz biznis plan ćeš otkriti šta zapravo prodaješ – da li je to npr. samo medenjak, ili to u budućnosti može prerasti i u neki kurs za početnike u pravljenju medenjaka, ili možda obuke o crtanju šećerom ili o kraljevskoj glazuri, ili o modelovanju čokolade…
Vidiš, možeš da prodaješ MNOGO VIŠE od samog medenjaka! Ja sam ti za 2 minuta dala 3 dodatne ideje u kom smjeru se tvoj biznis može razviti, ali bi trebalo SAMA da dođeš do njih kad počneš da istražuješ tržište.
Biznis plan će ti takođe pomoći da shvatiš šta bi mogla da radiš drugačije u odnosu na konkurenciju, i kako bi trebalo da upravljaš svojim biznisom. Pažljivom finansijskom analizom moći ćeš da procijeniš koliko novca i sredstava ti je potrebno za start. Iznenadićeš se koliko si možda griješila u svojim procjenama!
Ja sam recimo mislila da mi za pokretanje mog biznisa treba otprilike 5.000€, pa sam se čak raspitivala o kreditima za žene u biznisu i slično. Kada sam počela da radim biznis plan, počela sam i da shvatam koliko malo sredstava mi je neophodno za početak! Umjesto 5.000€, za pokretanje svog biznisa bilo mi je potrebno 100€, lap top i knjigovođa od povjerenja, od koje sam na poklon kao podršku dobila 3 mjeseca besplatnog računovodstva. Dakle, imala sam 3 mjeseca da stvorim sebi uslove za održivost, makar za neki početak.
Olivera je takođe radila analizu tržišta i troškova, još dok je bila na kruzeru! Mislim da je bila u zavidnoj situaciji jer, kao prvo – imala je fiksni posao i nije morala da brine o finansijama, kao drugo – imala je dovoljno novca za kupovinu svog tog materijala za rad, a kao treće – mogla je da istraži kako to rade u drugim svjetskim državama i dobije neke ideje za njen biznis.
“Ja sam na kruzeru provela dobrih 10 godina, i imala sjajno iskustvo. Napredovala sam od pozicije Konobara do pozicije Senior Bartender, gdje sam naučila da radim i brojne koktele. Dok sam tamo radila, javila su se moja prva interesovanja za kolačiće, pa sam kupovala dosta materijala za sve te kekse, pa čak i knjige iz kojih sam se edukovala. Na brodu sam upoznala svog muža (sa kojim imam sada već evo dvoje djece), ali povremeno mi nedostaje posjećivanje istorijskih gradova i plaža. Materijala nikad dosta, treba puno toga od kistova, boja, čipke, izomalta, modlica i ostalih stvarčica za modeliranje, smjese….To kad se zbroji puno je, a u šećernom svijetu noviteti izlaze svakodnevno! 🙂 “, kaže Olivera.
A, ti si mislila da ti kistovi neće biti potrebni?
7. FORMIRAJ CIJENU
Formiranje cijene je nekako najteži dio za početnike, jer smo svi upoznati sa činjenicom da broj proizvoda koje možemo prodati u velikom dijelu zavisi od prodajne cijene. Ona treba da se formira u direktnoj korelaciji sa uslovima na tržištu, ali i sa kupcem, pa je potrebno da otkriješ koliko krajnji potrošač zaista želi i može da plati za tvoj proizvod. Ne želiš da budeš prejeftina naravno, a ni da precijeniš svoj rad. Faktori koje moraš uzeti u obzir su mnogi, ali neki od najvažnijih su stanje troškova, potražnja i konkurencija, državni propisi i javno mnjenje.
Formiranje cijena je neraskidiva stavka sa izradom biznis plana, jer ćeš se tokom njegove pripreme informisati o cijenama konkurencije i sličnih proizvoda, a uz to istražićeš koliko koštaju sve te namirnice neophodne za tijesto, gdje ih je najpovoljnije kupiti, koliki je rok trajanja, kolika je cijena namirnica kada ih kupuješ na veliko, zatim ćeš pratiti koliko vremena ulažeš u pečenje kolačica, a koliko u njihovo dekorisanje pa ćeš i to uzeti u obzir kada budeš formirala svoje cijene. “Prvo izračunaj koliko te svaki pojedinačni kolačić košta, zatim dodaj i približan profit koji želiš da ostvariš na svakom kolačiću. Ne zaboravi da uzmeš u obzir i struju, opremu koja ti je neophodna za njihovu izradu, ali i troškove koji mogu nastati ako ti neki kolači zagore ili ne uspiju iz nekog drugog razloga. Takođe, cijena bi trebalo da varira i u skladu sa ukusom, veličinom i težinom kolača”, savjetuje Olivera.
8. RAZMISLI O PAKOVANJU
Za onoga ko proizvodi kolačiće, kreirati nešto toliko posebno kao što su ovi kolači sa kraljevskom glazurom je jednostavniji dio, ali je njihovo pakovanje nešto oko čega se najviše dvoumi.
A pakovanje je skoro podjednako važno kao i izgled i kvalitet proizvoda, jer ono mora da bude u skladu sa pričom koju proizvodi “pričaju”. Da li će to biti kutijica sa tvojim logom ili potpisom, ili obična providna kesica sa mašnom, ili možda nešto još modernije i naprednije (ali i skuplje!) – na tebi je da odlučiš. Riznica ideja za ove stvari je definitivno Pinterest, aplikacija koja naprosto jede moju bateriju jer ne mogu da prestanem da pretražujem. Ljudi, pa tamo nema šta nema! 🙂
Olivera za sada ima nekoliko vrsta pakovanja, od prozirnih folija do personalizovanih kutijica, i koristi ih u zavisnosti od događaja za koji pravi kolačiće – da li je to vjenčanje, rođendan, Dan Zaljubljenih ili 8. Mart, na primjer!
9. KREIRAJ MARKETING MATERIJAL
U prevodu – ispeci prvi set svojih kolača i daj sve od sebe da oni izgledaju što bolje. Ne brini za ukus, on je ovog puta najmanje važan, jer će tvoji prvi uspješni kolači služiti isključivo za fotkanje! 🙂
Pripremi prostoriju u kojoj želiš da ih fotografišeš (neka to bude prozračna prostorija, sa što više dnevne svjetlosti), tanjire, šoljice, vazne, jastučiće, itd. Možda ti takozvani flatlay način fotografisanja za ove potrebe najviše odgovara (to je ono kad fotografišeš odozgo, pod uglom od 90 stepeni, a na ovom sajtu možeš pronaći neke korisne savjete). Ne brini, nije ti potreban foto aparat jer sa telefonom možeš da postigneš sjajne rezultate. Aplikacija koju ja koristim za obradu fotografija zove se Snapseed i stvarno je odlična jer može da ti pomogne da prikriješ nedostatke tvoje fotografije i da istakneš boje, sjenke, kontraste…
Zatim radi na kreiranju profila na društvenim mrežama, ukoliko želiš (a trebalo bi!) da reklamiraš svoj rad online. Kao što rekoh već, Instagram će ti pružiti najviše, ali svakako treba da budeš prisutna i na Facebook-u i Pinterestu. Moguće je da postoje još neke zanimljive mreže, ali da ja za njih nijesam čula. Na tebi je da istražiš 🙂
Razmisli o nekoj vrsti kataloga ili brošure, a možda čak i flajera ili postera. Vizit kartice će ti takođe biti potrebne. Mnogo lijepih a besplatnih templejtova možeš pronaći u aplikaciji Canva, a možeš se igrati i sa PowerPointom ili PhotoShopom, ukoliko se dobro snalaziš u tim programima.
10. BACI SE NA PRODAJU
Vrlo vjerovatno da će većina žena koje žele da se bave ovim poslom svoje prve radove pokloniti članovima porodice, prijateljima i poznanicima. To je OK, u nekoj mjeri, jer tako polako dolaziš do tržišta, ispituješ ukuse tvoje ciljne grupe i širiš mrežu ljudi koji znaju za tebe i tvoj proizvod. Ali takođe znam mnoge žene koje naprosto ne umiju da unovče svoj trud, zbog toga što svoj posao ne gledaju kao posao već kao neku vrstu hobija.
Zapamti da je tebi možda prirodno da ti kolači uvijek uspiju, i zbog toga svoj trud ne smatraš ničim posebnim. Ali na primjer, meni to nije prirodno, jer od kolača znam da napravim samo tiramisu, keks tortu i bombice od plazme i čokolade 🙂 Pečenje kore za tortu i bilo kakvih kolača jednostavno mi ne ide od ruke i radije ću platiti nekome da napravi medenjake za rođendan mog djeteta, nego što bih sama probala da ih pravim i gubila vrijeme na nešto što mi ne ide! To znači da sam ti ciljna grupa JA i ostali koji su slični meni!
Šta još možeš da uradiš na početku? Pa, možda da odneseš svoje kolačiće u neku kafeteriju ili lounge bar, i pokušaš da ih prodaš tamo. Lijepo upakuj nekoliko manjih kolačića, i pokloni ih vlasnicima kao uzorke, zajedno sa svojom brošurom odnosno katalogom. Raspitaj se o sajmovima hrane i ručnih radova u tvom gradu, i saznaj šta je neophodno da učestvuješ!
Za kraj, važno je da napomenem da je planiranje jedan od najbitnijih koraka u svakom poslu, pa i u ovom. Možda čak za ovakvu vrstu posla i najvažnije. Naravno da želiš da tvoji kupci uvijek uživaju u svježe pečenim kolačima, pa je neophodno da uspostaviš sistem i rutinu pečenja, dostave i promocije tvojih kolača. Na primjer, možeš da ih pečeš rano ujutru i tako svježe dostaviš kafeterijama, a popodnevne sate posveti poslovnim aspektima kao što su upravljanje biznisom, kreiranje marketing materijala, fotkanje, odgovaranje na pristigle poruke i mejlove itd.
Olivera je već prošla kroz neke od ovih koraka, ali neki je tek čekaju. Ispred nje je jedan uzbudljiv period, u kom će Oli Cookies brend da raste i razvija se, kako na domaćem tako i na internacionalnom tržištu, sigurna sam! O njoj su već pisali portali kao što je Cakesdecor, blogeri (kao Julia Usher koja vodi svoj blog Cookie Connection), a njen rad su podržale i neke FB stranice koje broje i po više stotina hiljada pratilaca, kao što je Amazing Cake Ideas.
“Te sajtove ili blogove vode većinom profesionalni slastičari, i na tom mjestu mnogo talentovanih ljudi postavlja svoje radove. Dogodilo se više puta da moj rad bude odabran kao najbolji, i stvarno je predivan osjećaj kad te vrhunski umjetnici pohvale i podijele sa drugima tvoj rad. Nadam se da ću i ja jednog dana bidi tio neke kolaboracije ili natječaja. Ja sam tako zavoljela ovaj svijet, šećerni svijet. Svakog dana mislim o novim poduhvatima, dobijam nove ideje, učim nove tehnike. Neprocjenljiv je osjećaj kada na licu mušterije pročitaš “WOOOOWWWW!” ili kada ti pošalju poruku da kolači izgledaju predivno i da su preukusni. To me najviše motiviše i daje mi snagu da još više i bolje radim!”
Ako želiš da budeš u toku sa Oliverinim novim kreacijama, možeš je zapratiti na Instagramu, a takođe lajkuj i njenu Facebook stranicu. Sigurna sam da će nam se uskoro, kada bebac dozvoli, javiti sa novim idejama i radovima koji će nadmašiti postojeće, ako je to ikako moguće! 🙂
—————
U februarskom blog postu sam intervjuisala Andrijanu Božić poznatiju kao Vesnik proleća, koja nam je ostavila poruku da je u biznisu najvažnije da vjeruješ svojoj intuiciji. Cijeli današnji blog je bio jedna velika lekcija, koju mogu da sumiram u par rečenica:
LEKCIJA #3:
Svako preduzetničko putovanje započinje idejom, koju treba planski sprovesti u djelo. Zato, iako si na samom početku pokušaj da SAMA napraviš biznis plan, i sve će biti lakše. Na taj način ćeš predvidjeti sve veće izazove sa kojima ćeš se susretati, izanalizirati tržište, istražiti konkurenciju, uspješno formirati cijene i napraviti finansijsku analizu za period koji slijedi. Planiranje je, dakle, ključ uspješnog biznisa, i to je današnja poruka. Pažljivo planiranje, osim što će ti dati odgovore na sva pitanja, pomoći će ti da kod sebe razviješ samodisciplinu, da se držiš svog biznis plana, napraviš i poštuješ dati budžet, i ostvariš ciljeve koje sebi postaviš. Započinjanje svog biznisa može biti stresno jer kao što vidiš – postoji 1000 stvari na koje treba da misliš istovremeno. Budi sigurna da to isto čeka i tebe, ali uz pomoć malo planiranja moguće je da upravljaš svojim očekivanjima i preduzmeš konkretne akcije u procesu postavljanja svog biznisa na noge. Na kraju krajeva, rekli smo da moraš da vjeruješ svom stomaku i uložiš što više sebe. Isplatiće se, samo se strpi 😉
————–
Sa namjerom da te motivišem da počneš da razmišljaš o karijeri preduzetnika, svakog poslednjeg ponedjeljka u mjesecu objavljujem intervjue sa uspješnim preduzetnicima i onima koji su na početku svoje preduzetničke karijere, a koji će sa tobom podijeliti svoja znanja, možda ti dati neke nove ideje, i sasvim sigurno te inspirisati da pokreneš već jednom tu svoju biznis ideju!
Ako imaš pitanja za mene ili moje sagovornike preduzetnike, slobodno me kontaktiraj putem mejla office@minutadoposla.com i potrudiću se da tvoje pitanje stigne na pravu adresu 🙂
Do sledećeg čitanja,
Bojana Perović
Instagram ljubičica: pravi Vesnik proleća!
Zbogom fiksno radno vrijeme i gubljenje vremena u međugradskom prevozu.
Dobar dan, freelancing-u, i dobro došao u moj život!
Mnogi od nas su u nekom momentu svog života maštali o danu kada će dati otkaz i početi da rade ono što najviše vole iz topline svog doma, sa fleksibilnim radnim vremenom i slobodom da zarađuju onoliko koliko žele, zar ne?
Dan kada sam odlučila da počnem da radim od kuće za mene je bio veličanstven. Skoro da se sjećam da je mirisao na vanilu, cimet i med! Tako nekako, neopisivo slatko, a omamljujuće kao prva jutarnja kafa 🙂
Kada sam, radeći kao freelancer, svoju poslovnu ideju polako počela da pretvaram u djelo, počela sam i da obogaćujem svoje znanje o svijetu digitalnog marketinga i značaju prisustva svakog savremenog preduzeća na društvenim mrežama. Učeći tako o društvenim mrežama, ubrzo otkrivam da aplikacija koju sam dugo odbijala da instaliram doživljava svoj uspon i postaje vodeća društvena mreža za razvoj modernog biznisa!
Instagram!
Odlučujem da instaliram taj Instagram jer ne smijem da dozvolim da moja mlada, tek osnovana agencija zaostaje u modernom svijetu. Instagram ubrzo počinje i da me nervira, jer vidim previše fotografija a premalo teksta, jer mi liči na idealnu platformu za utrkivanje ko će dalje da odputuje i bolje da uslika svoju hranu, nožne prstiće na plaži i koktel u zalazak sunca.
U tom momentu pada mi na pamet da je možda problem u meni, jer nikad nijesam bila vizuelni tip? Ali, hajde da ipak vidim kako izgleda jedan dan na Instagramu.
I skrolujem tako.. Dan, dva dana, tri… Polako otkrivam dublji smisao, sjetivši se da slika vrijedi 1000 riječi, pronalazeći tako poruke i osjećanja skrivene u slikama, što je za mene probudilo još veću ljubav za marketing u cjelini. Oho – Instagram počinje da mi se dopada! Ali, ne kapiram čemu služi taj Story? Zašto neko postavlja sadržaj koji nestaje posle 24 časa?
– „Kako misliš, nikad ne gledaš story? Ali, to svi gledaju!“, ubjeđivala me je mlađa koleginica.
– „Pa… nemam pojma iskreno, ni zašto bih to gledala?“ – stvarno, taj Story mi je djelovao dosadno…
– „??? Kako zašto, pa… to sad SVI gledaju, to je sad cool!“
Da vidimo šta kaže Google. Pazi sad, za svega 6 mjeseci Instagram Story je zabilježio čak 150 miliona korisnika!
Je l’ me zzzzeeezaš?
OK, znači, moram da pogledam malo taj Story!
I tako sam, sasvim slučajno, na Insta Story-ju naišla na profil Vesnik proleća. I otkrila da smo veoma slične po nekim pitanjima – da je i ona počela kao i ja – iz svog udobnog dnevnog boravka, bez kinte, sa naizgled malim snovima i ooogromnom željom da ih ostvari!
Kada sam na Instagramu naišla na tvoj profil, naprosto nisam umjela da se vratim na početnu stranicu haha! Nikad se nisam zadržala toliko dugo na nečijem profilu, jer je tvoj stil pisanja toliko pitak, fotke savršene, sve informacije korisne a svaki Story ti – naprosto gori! 🙂 Ko je Vesnik proleća, i zašto baš to ime?
Hvala ti na ovim divnim komplimentima za moj profil. Svaki put kad me neko pohvali javi se želja da budem još bolja. 😊 Vesnik proleća je samo nick na Instagramu koji najbolje opisuje moju ličnost. Ja sam večiti optimista i neko ko u svemu uvek vidi neko više dobro. Plus obožavam sunce, proleće i cveće – pa se sve to spojilo u jedan nadimak po kome me svi prepoznaju na mreži. Baš zato što opisuje sve što volim i sve što u duši jesam sam ga i izabrala!
Ko je bila Andrijana prije nego što je postala Vesnik proleća? I kako si uopšte i došla na ideju da zarađuješ od Instagrama, da li si o tome razmišljala neko vrijeme ili je jednostavno – kliknula ideja?
Andrijana je pre Vesnika bila potpuno obična srednjoškolka sa velikim snovima. Maštala je o profesionalnom fotoaparatu ali je on dugo bio samo dalek san. Ipak, sve što možeš da zamisliš možeš i da ostvariš pa sam tako i ja ostvarila svoju želju da uplovim u te vode.
Prvi novac preko Instagrama sam zaradila kao fotograf – jer sam tamo nudila svoje usluge i pronalazila posao. Kasnije, kad sam stekla mnogo iskustva kroz rad po marketinškim agencijama, skapirala sam da čim sa znala da prodam svoje fotografske usluge znaću i druge stvari. Tako sam uplovila u svet marketinga koji danas obožavam i bez kog ne mogu da zamislim svoj život. Tako da mogu reći da je kliknulo u trenutku..i to kao posledica svega onog čega nisam ni bila svesna da sam postigla.
Kako si znala da radiš pravu stvar? Da li si imala nekog mentora kojem si zahvalna?
Ja jednostavno uvek slušam svoj stomak. Kad nešto nije za mene u meni se nešto uznemiri. A kad jeste onda se osećam potpuno zen. Trudim se da uvek slušam taj osećaj jer me nikada nije izneverio. Čak i kada su mi se dešavali pehovi u poslu bilo je to jer sam išla logikom i protiv svoje intuicije. Ne mogu reći da sam baš imala mentora kao mentora ali postoje dve žene koje su okrenule moj svet naglavačke. To su Jovana Miljanović marketing konsultant i moja, sada već, najbolja prijateljica čija je radionica ,,Od hobija do posla’’ uzburkala sve u meni i okrenula me put mojih snova i Neva Rajković – žena koja je kreirala Manifesting, program rada na sebi koji me je promenio iz korena.
Da li si imala neki početni kapital za svoj projekat “Vesnik proleća”, i da li je on uopšte i bio neophodan, uzevši u obzir prirodu tvog posla?
Nisam imala nikakav početni kapital. Sve što sam imala bio je prosečan mobilni telefon i san.
Kako si došla do svog prvog klijenta?
Često govorim na mojim radionicama i obukama da je do prvog klijenta naaajteže doći. Tu jednostavno morate da imate sreće. Osnovno pravilo kod pronalaženja prvog klijenta jeste da svima koje znaš kažeš šta tražiš. Uvek neko zna nekog. To sam uradila i ja. I tako sam na preporuku došla do prvog klijenta kome i dan danas radim marketing.
Sada ih imaš oko 25. Kako postižeš sve? I koliko je planiranje bitno za vrstu posla kojom se baviš? Daj neke savjete za nas kojima planiranje nije jača strana 🙂
Danas, 2 godine posle mog prvog klijenta, ja već imam ceo tim ljudi koji radi sa mnom za moje klijente. I stvarno ih imamo mnogo. Sve su to mali preduzetnici i sa svima smo prilično bliski jer verujem da samo tako možemo postići dobar rezultat – kad smo tim. Prilično sam dobro organizovana – koristim planer i “to-do” listu bez koje ne znam kako bih izgurala dan. Ređam obaveze prema prioritetnosti. Samo kad ih stavim na papir sve ih i završim. Od dogovora u vazduhu nema ništa. Kad je u pitanju planiranje veoma je važno da se postaramo da ne svalimo sve na svoja leđa. Sve što možeš da delegiraš – delegiraj. Veoma često se i danas dešava da sam apsolutno svesna da ću nešto uraditi brže ako zapnem sama ali to nije dugoročno rešenje. Svako treba da radi svoj posao.
Sigurna sam da će naši čitaoci biti oduševljeni idejom da mogu da rade od kuće, i da će ih zanimati na koje sve načine mogu da zarade online (kroz Instagram).
Da, danas se baš lepo može raditi od kuće. Ipak, ljudi treba da znaju da to nije za svakoga iako deluje prelako. Stvarno je kul raditi u pidžami i kul je da upravljaš vremenom i sam određuješ kad tokom dana želiš da radiš ali ubrzo pidžama prestaje da bude pidžama i to ,,kad želiš’’ postane non-stop, i vikendom, i za praznik… Ipak, ako neko misli da je spreman sa tim da se nosi – izbor zanimanja je veoma širok. Putem Instagrama možete prodavati ili preprodavati nešto, kreirati sadržaj za druge, pisati za druge, kreirati stranice i skupiti ljude pa prodavati medijski prostor…To je nešto, što je, da kažem najpopularnije.
Kao neko ko vodi svoj biznis, znam koliko je važna samomotivacija. Kako ti motivišeš samu sebe u momentima kada ti se čini da ti je svega preko glave? Koliko su za to zaslužni tvoji pratioci (kojih, baj d vej, ima preko 18.000!)?
Samomotivacija je ključna. Kao i podrška prijatelja i porodice. Preduzetništvo je cik-cak. Nekad ide glatko nekad je baš teško ali moraš podjednako da se boriš u svim trenucima. Ja sam mlada i nemam mnogo iskustva. Na sve to sam žensko, veoma emotivno i ranjivo. Ipak, definitivno me velika odgovornost prema mojoj zajednici motiviše dodatno. Znam da je moja svrha da doprinesem drugima i to je ono što sebi uvek govorim kada pokleknem. Osećam duboku potrebu da budem jaka, stabilna i fokusirana zbog svih koji u mene veruju.
Osim toga što treba da nauče kako da se samomotivišu, šta još treba da znaju svi oni koji pokreću svoju priču, u online i offline svijetu?
Mi živimo u takvom okruženju gde je postalo nezamislivo da neko ko radi pošteno bude zadovoljan zaradom ili da uspe od nule. To se dešava zato što se loš glas čuje dalje i brže od dobrog. Uglavnom čujemo kako svi kukaju, čak nam i kroz medije serviraju samo kako je teško. I to postaje opšte mišljenje mase a kakve su ti misli takav ti je život. Kao da se svi trude da nas uvere da ne može. Onda oni koji pod tim mislima ne uspeju pričaju i kukaju na sav glas. Dok oni koji su ipak uspeli nemaju kad da o tome pričaju jer rade punom parom.
Eto, tako se sve to stvorilo oko nas. Da je teško, da nema para, da ne možeš ako nemaš vezu…i tako dalje. To jednostavno nije tačno! Zato sve što radim na mreži radim transparentno i pričam otvoreno. Želim da se moji dobri rezultati daleko čuju i pokrenu sve da veruju, da ne gube nadu i da sami preuzmu odgovornost za svoje živote.
Osim što si Vesnik proleća, pokrenula si i jednu veoma simpatičnu pričicu sa svojom porodicom. Hajde pričaj nam o tome – kako se rodila ideja, ko je tu glavni, kako funkcionišete? Neću te pitati ko vam radi marketing … 🙂
Daa, ove godine pokrenula sam još jednu firmu sa mojom porodicom. Pravimo ukusne, bezglutenske i posne pljeskavice i kobasice od ribe. To je nešto što moja porodica radi već godinama ali samo za nas. Pošto su nas ekonomske krize lomile poslednjih dvadeset godina moja porodica je pomalo u nekom trenutku možda i izgubila nadu. Dobro, možda ne nadu ali ideju sigurno. Međutim, moja mladalačka energija i spremnost da osvajam svet se, očigledno, zarazno prenose na druge. 😀 Tako je moj tata odlučio da u svojoj šezdeset trećoj godini života pokrene novu priču. Našu Ribljesku i Ribljaju još uvek stavljamo na noge ali jednog dana ćemo biti zvezede svih supermarketa i glavni na trpezama šriom zemlje. Naše vreme dolazi i ja sam spremna na veliku borbu za naš zajednički san! Za sada sve radimo zajedničkim snagama. Mama i tata proizvode a ja radim sve ostalo vezano za prodaju.
Društvene mreže su postale ključne za uspjeh u poslovanju svakog biznisa, nezavisno od vrste proizvoda ili usluge koju nudi. Daj par savjeta onima koji počinju da razvijaju svoju priču – šta na Instagramu dobro prolazi, i od čega treba bježati?
Treba bežati od svega što je fejk. Na Instagramu veoma dobro prolazi iskrenost. Ključ jeste u redovnosti i deljenju sadržaja od vrednosti jer se ljudi tada sa nama povezuju na emotivnom nivou. Nekad ljudi pomisle da oni nemaju šta korisno a besplatno da ponude. Ja mislim da to nije tačno. Ako imaš restoran besplatno možeš podeliti recept ili priču o nekoj namirnici. Ako si zubar možeš dati mnogo besplatnih saveta za negu zuba. Ako si pevač možeš pomoći drugima da nešto i sami otpevaju ili ako si preprodavac dečije odeće sa Alija možeš pričati sve na temu dece, odgoja, roditeljstva..
Poenta priče je da daš više od svog proizvoda. Mnogo više. Kada ljudi dobiju od tebe informacije, zanimljivosti pa čak i zabavu oni stiču poverenje. A poverenje je most do prodaje.
Tvoj InstaBizz priručnik je zapalio internet! Otkrij nam šta nam sledeće spremaš… 🙂
Daa, InstaBizz je stvarno prošao veoma zapaženo. Planiram da sve svoje knjige o Instagramu pretočim u kurseve, da održavam radionice dva puta mesečno u Beogradu, da organizujem Instagram turneju po manjim gradovima Srbije i u njima održim predavanja na temu Instagrama, da podstaknem što više ljudi, bez obzira na starosnu dob, da se pokrenu i iskoriste priliku da ovaj svet ipak ne uskrate za jednog uspešnog sebe! 😊
Andrijana takođe ima i svoju grupu na Facebook-u. Grupa “Sijaj kao sunce” je grupa zatvorenog tipa namijenjena svim ljudima kojima je potrebno malo podrške i motivacije na putu ka ostvarivanju životnih i poslovnih ciljeva. Cilj grupe je da utiče na to da malo dublje razvijaš određene teme kako životne, tako i poslovne, naročito po pitanju Instagrama i načina na koje isti možeš da iskoristimo za razvoj i monetizaciju biznisa! Priključi se i ti!
(Nakon toga, pridruži se i našoj Facebook grupi, i podijeli tvoje iskustvo sa preko 1500 članova!)
—————
Prošlog mjeseca smo u prvoj lekciji za buduće preduzetnike ustanovili da je najvažnije da prvo dobro i pažljivo razmisliš šta je to što zaista voliš da radiš, i šta želiš da postigneš.
LEKCIJA #2 glasi:
Andrijana u svojim Instagram postovima mnogo govori o intuiciji i značaju tog treperenja koje osjetiš u stomaku kada nešto jeste ili nije za tebe. Stoga danas izvlačimo sljedeću poruku: Vjeruj svom stomaku, odnosno intuiciji. Intuiciju oblikuju prethodna iskustva, kao i znanje koje si kroz njih stekao. Što si iskusniji u domenu u okviru kojeg donosiš odluke, to će ti tvoja intuicija preciznije ukazati na optimalnu odluku. Ona povezuje tvoje tijelo, duh i um, i način na koji su ova tri elementa “svarila” događaje iz tvoje prošlosti. Ključ usavršavanja onoga što smatram darom intuicije jeste učenje kako da je osluškuješ – što joj više pažnje poklanjaš, ona postaje moćnija i preciznija. Možda čak i nepogrešiva! Zato, počni da slušaš svoj “stomak”. Boljeg mentora nećeš naći 😉
————–
Sa namjerom da te motivišem da počneš da razmišljaš o karijeri preduzetnika, svakog poslednjeg ponedjeljka u mjesecu objavljivaću intervju sa (sada već) uspješnim preduzetnicima koji će sa tobom podijeliti svoja znanja, možda ti dati neke nove ideje, i sasvim sigurno te inspirisati da pokreneš već jednom tu svoju biznis ideju!
Ako imaš pitanja za mene ili moje sagovornike preduzetnike, slobodno me kontaktiraj putem mejla office@minutadoposla.com i potrudiću se da tvoje pitanje stigne na pravu adresu 🙂
Do sledećeg čitanja,
Bojana Perović
Od ideje do biznisa
Ništa me ne može obradovati kao pravi mejl u pravo vrijeme! I dobra, jaka kafa, ona me uvijek obraduje…
Nekoliko dana prije praznika sam razmišljala o temi kojom ću u novoj godini otvoriti blog „Kafa sa regruterom“. A onda mi je jedna Snežana baš prije praznika poslala mejl…
„Draga Bojana, pratim već neko vreme tvoj rad, sve pohvale zaista! Zanima me, kako si se odlučila da pokreneš svoj biznis? Već dugo imam jednu ideju koju bih volela da realizujem, ali sama pomisao da nemam nikog da me „pogura“ me plaši. Da li možeš da mi kažeš kada je pravi momenat za to, odnosno šta sve moram uraditi pre otvaranja firme i kako da se pripremim za sve? Kako si istraživala tržište? Koliko vremena i novca ti je bilo potrebno? Ako misliš da bi ova tema mogla biti interesantna za tvoj blog, budi slobodna da mi odgovoriš nekog tamo ponedeljka… 🙂 Imam strpljenja. Pozdrav.“
Snežana, postavila si prava pitanja u pravo vrijeme!
Odgovor na tvoja pitanja biće odličan uvod za ono što planiram za 2019-tu godinu. Naime, kafu ćemo počevši od ovog mjeseca piti samo jednom mjesečno, i to će uvijek biti drugi ponedjeljak u mjesecu, a evo i zašto. Praznike sam provela istražujući simpatične biznise i povezujući se sa njihovim osnivačima. Kako mi je cilj da u ovoj godini inspirišem što više mladih ljudi da počnu da razmišljaju o preduzetništvu kao karijernom putu, da se pokrenu i da pokušaju da svoju biznis ideju sprovedu u djelo, odlučila sam da jedan ponedjeljak u mjesecu posvetim odgovarajući na interesantna pitanja mojih čitaoca kroz blog „Kafa sa regruterom“, i da jednom mjesečno u rubrici „Ideje zlata vrijedne“ intervjuišem zanimljive, uspješne ljude koji su krenuli za svojim snovima i upustili se u preduzetništvo!
Mislim da je pred nama jedna uzbudljiva godina! 🙂
Prije svega, draga Snežana, želim da znaš da je potpuno normalno da se, kad pokušaš da se usudiš da sanjaš svoj san, javi neki zločesti unutrašnji glas koji govori da nijesi dovoljno jaka, istrajna, pametna, uspješna ili vrijedna uspjeha koji treba da postigneš.
To je strah od neuspjeha, i uglavnom je tu da te spriječi da uradiš ono što si naumila.
Neuspjeh je nezaobilazan dio svakodnevnice, i znaj da kad god pokušavaš da uradiš nešto novo i da izađeš iz svoje zone komfora, rizikuješ da ne uspiješ. Sigurna sam da i ti, baš kao i svako od nas, svakog dana doživiš makar nekoliko malih neuspjeha ali ih ne identifikuješ kao takve jer ti nijesu relevantni za opstanak, pa ih ignorišeš i nastaviš dalje kao da se nijesu ni desili. Možda si presolila ručak, ili nijesi završila sve obaveze koje si imala za taj dan, ili je nešto treće u pitanju. I znaš šta – ništa se nije desilo, planeta se i dalje okreće oko Sunca, vrijeme ide, život se nastavlja!
Ups…
Isto je i sa biznisom. S tim što ovdje ne rizikuješ da se fizički povrijediš, već postoji rizik od materijalnog gubitka, koji prati pad motivacije, raspoloženja, samopouzdanja i generalno slabo i ranjivo psihološko stanje. Ali moraš da znaš da ako ne uspiješ u nečemu ne znači da je sve izgubljeno. Kad god misliš da rješenje ne postoji, sjeti se da postoje najmanje 2 načina da dođeš do njega, samo što u tim momentima sve ti djeluje toliko crno, da si koncentrisana samo na to da što prije ugledaš svjetlost na kraju tunela, umjesto da zažmuriš i pokušaš da osluškuješ mrak! Stvari ti jednostavno U OVOM MOMENTU ne idu od ruke, ali moraš da otvoriš svoj um, udahneš duboko i preispitaš svoj pristup kako bi se vratila nazad „u mašinu“.
Kako sam odlučila da pokrenem svoj biznis?
Jednostavno – probudila sam se jednog jutra i donijela odluku da želim da realizujem svoju biznis ideju.
Šalim se, nijesam bila baš toliko hrabra. Evo kako je nastala (ili bolje, nastajala) Minuta do posla.
Moj sin je imao nepuna 3 mjeseca kada sam shvatila da želim da provodim više vremena sa njim. Kao jedina opcija u tom momentu činila mi se ideja da počnem da radim od kuće, jer bi povratak na posao koji sam tada radila u drugom gradu od mene zahtijevao mnoga odricanja, a svakodnevno putovanje autobusom osim što bi bilo iscrpljujuće bi mi oduzelo dragocjeno vrijeme koje sam mogla da provedem sa svojim sinom. Odmah sam se registrovala na Upwork i počela da istražujem šta bih ja to mogla raditi od kuće. Kako sam prethodno radila u oblasti ljudskih resursa, regrutacija mi je bila nekako najbliža, ali sam uzimala i poslove virtuelnog asistenta, obrade podataka u SPSS softveru, izrade studentskih radova, kreativnog pisanja oglasa za posao itd. Tu su počeli da se šire moji vidici, i ja sam počela da shvatam da mogu mnogo više od onog što sam mislila da mogu i da je sve stvar dobre organizacije. Kako ni moj suprug u to vrijeme nije imao posao, izazov je izgledao još veći i strašniji. Međutim, nijesam dozvolila crnim mislima da me preplave, vjerovala sam da ja to mogu, i samo sam gurala dalje. Uskoro sam došla na ideju da bi bilo dobro da osnujem preduzeće, jer kao freelancer nijesam mogla da uzmem ozbiljnije projekte koji su djelovali primamljivo.
U međuvremenu, kockice su počele da se slažu.
Moja majka, moja sestra i ja radile smo ketering za jedan događaj u Inovaciono-preduzetničkom centru Tehnopolis u Nikšiću. Čim sam ušla u tu ustanovu, osjetila sam da je to – to! Idealno mjesto za rad! 🙂
Ispostavilo se da je taj događaj zapravo bio info-dan o projektu „Ekonomsko osnaživanje žena u Nikšiću“, pa sam odmah prišla organizatorima, i moje ime se uskoro našlo na spisku žena koje će pohađati radionice o pisanju biznis plana. Tako sam narednih par mjeseci s vremena na vrijeme pohađala ove obuke, i uskoro imala gotov biznis plan!
Onda sam jednog dana, sada već daleko motivisanija, slučajno na Fejsu nabasala na poziv Unije poslodavaca Crne Gore namijenjen mladim nezaposlenim ljudima, za dvomjesečnu obuku u okviru projekta „Mladi su budućnost Crne Gore“. Od ponuđenih obuka u domenu preduzetništva i marketinga, izabrala sam ovo prvo, jer je marketing oblast koja me jako zanima i koju svakodnevno istražujem. Prvo sam prošla kroz osnove neuro-lingvističkog planiranja kroz obuku koju je organizovala mreža NLP Network, a zatim kroz radionice o preduzetništvu. Na većinu svojih pitanja dobila sam odgovor, ali kako sam po prirodi jako radoznala osoba, konstantno sam bilježila pitanja koja su mi se javljala i sama pokušavala da nađem odgovor na njih (na primjer, kako registrovati firmu da li kao d.o.o. ili se registrovati kao preduzetnik, šta mi je sve potrebno, gdje iznajmiti kancelariju itd.). Tako sam i nabasala na javni poziv za dodjelu podrške Inovaciono-preduzetničkog centra Tehnopolis, kojim se pozivaju inovativna lica da prijave svoje biznis ideje i apliciraju za neki od modela podrške. Prijavila sam svoju ideju, i nakon par mjeseci moja ideja je dobila infrastrukturnu podršku ove ustanove u fazi predinkubacije. Mojoj sreći nije bilo kraja, jer je to značilo da prva 3 mjeseca ne moram plaćati kancelariju! Uz to, našla sam odličnu agenciju za knjigovodstvene usluge, koja mi je prva 3 mjeseca besplatno ponudila svoje usluge.
Imala sam 90 dana „lufta“ da pronađem način da počnem da zarađujem za kancelariju i knjigovođu, svoju platu, poreze i doprinose, marketinške izdatke itd. I tako sam sa svega 80€ u džepu i potpuno sama obavila registraciju svog preduzeća. Željela sam da budem upućena u sve, od toga gdje se ovjeravaju obrasci, kako se registruje firma, kako se prijavljuje radnik i tako dalje.
Možda nisi znala, ali Minuta je osnovana sa idejom da se bavi posredovanjem pri zapošljavanju. Dakle, da si me prije godinu dana pitala čime se bavim, rekla bih ti isključivo regrutacijom! Tek nakon par mjeseci shvatila sam da moj core business zapravo uopšte nije regrutacija, već karijerni konsalting, budući da sam se, baveći se regrutacijom, susrela sa velikim brojem ljudi koji ne znaju šta žele, kako da dođu do posla, sa kim da se povežu… Tu sam prepoznala prostor za rad i priliku koju nijesam smjela propustiti! Tako je Minuta dobila sasvim novi oblik, i počela da liči na ono o čemu sam maštala..
Moram priznati da sam se u početku odrekla svoje zarade, jer sam odlučila da svaki svoj dinar reinvestiram! Odrekla sam se super cool cipela, nove jakne, počela da štedim tako što sam kupovala samo ono što mi je bilo potrebno, ali nijednog momenta nijesam zažalila! Vidiš, nijesam imala nikog da me „pogura“ ali ipak sam odlučila da probam sama sebe da „poguram“ tako što ću dovesti sebe u situaciju da MORAM da pronađem način da zaradim.
Tada je počela prava zabava! 🙂
Upoznala sam sjajne ljude koji su mi svakodnevno davali korisne savjete, učlanila sam se u Uniju mladih preduzetnika Crne Gore kako bih bila u toku sa najnovijim dešavanjima na ovu temu, prisustvovala velikom broju radionica i seminara iako je to nekad značilo da svoje radne obaveze moram da pomjerim, umrežila se sa ljudima koji su mi kasnije postali pravi prijatelji, pronašla saradnike i klijente, ma – fantastična godina, mogu ti reći!
Ali ono što je najvažnije, pripremala sam se skoro godinu ipo za sve to!
Čitala sam, pratila druge uspješne ljude na društvenim mrežama, istraživala konkurenciju, pretraživala razne sajtove za traženje posla, počela da istražujem ponašanje mojih budućih potrošača, pokušala da ispitam šta ih motiviše, koje društvene mreže koriste, pa sam tako otkrila da MORAM da koristim Instagram koji nijesam voljela, a danas naprosto obožavam (zaprati nas, ako već nijesi :D). Ukratko provodila sam i dane i noći za računarom. To je zahtijevalo mnoga odricanja, tim prije što nijesmo imali fiksnih prihoda a moj sin je rastao a samim tim i njegove potrebe, pa se dešavalo da propustim porodična okupljanja, da propustim mnoga druženja, koncerte, festivale…
Tebi će možda trebati manje vremena i rada, zavisno od vrste tvoje biznis ideje. Uz to, danas postoje mnogi konsultanti poput mene, koji se bave karijerom i koji ti na vrijeme mogu da ti ukažu na glavne barijere sa kojima se možeš suočiti, da ti otkriju kako da ih preskočiš ili zaobiđeš, i da ti daju nove ideje jer na tvoju biznis ideju gledaju drugim očima – očima tvog potencijalnog kupca!
Ono što te molim jeste da ne slušaš druge kada ti kažu da ne pričaš nikome o svojoj ideji da ti je neko ne bi ukrao. I meni su to govorili!
„Pa šta“, rekla bih, „kao da sam ja jedina koja je došla na ideju da se bavi ovim poslom! Istu ideju sigurno imaju mnogi, ali nemaju istu strast, ista znanja, iste ideje kako da je sprovedu u djelo!“ I zaista je tako!
PRIČAJ o svojoj ideji što više, svima a ne samo svojoj porodici, jer ćeš tako testirati tržište i čuti mišljenje drugih! Tu negdje leži recept uspjeha, samo treba da ga prepoznaš i naučiš da ga čitaš 🙂
Vidiš, ne može se uspjeti preko noći, ali bitno je da razumiješ da se MOŽE uspjeti, samo treba vremena, strpljenja, puno rada i truda, mnogo energije, neprespavanih noći (posebno ako si majka!), i iznad svega – čvrsta volja da uspiješ. Godina je veoma kratak period, vjeruj mi. Posebno kad je provedeš radeći na nečemu na čemu ćeš sjutra biti zahvalna sama sebi 😉
Ako i ti imaš pitanja vezano za tvoju karijeru ili bavljenje sopstvenim biznisom, kontaktiraj me – neka tvoje pitanje bude tema za neki od narednih blogova!
Do sledećeg čitanja,
Bojana Perović
Priključi se i našoj Facebook grupi, i podijeli tvoje iskustvo sa preko 1500 članova!
Zaprati nas i na Instagramu, možda dobiješ neke nove ideje za svoj biznis 🙂